„Dozvoliću sebi da zagrlim svoju moć potpunim izražavanjem svog besa na zdrave i produktivne načine. “

Nekoliko ljudi me je pitalo kako da „izrazim svoj bes na zdrave i produktivne načine“. Dok sam razmišljala o tome, podsetila sam se vremena kada sam prvi put učila o tome. To je bio težak i turbulentan period mog života. Završila se petogodišnja ljubavna veza, bila sam prinuđena da napustim stan u kom sam živela, a posao je počeo da se menja u potpuno nepredviđenom pravcu. Tokom tog perioda bilo je mnogo suza, frustracija i bila sam veoma iscrpljena.

Jednog dana, moj prijatelj Bil i ja bili smo u kući jedne moje stare prijateljice, koja je umrla, i pakovali njene stvari. U nekom momentu, Bil je čuo kako plačem. Počela sam da pričam o smrti svoje prijateljice i žalila se kako su se mnoge stvari prosto urotile protiv mene. Pošto me je pažljivo slušao više od sat vremena, zamolio me je da ga otpratim do podruma. Pokazao mi je jednu veliku kutiju u kojoj su bile stavljene stvari koje je trebalo baciti. „Ja idem gore,“ – rekao mi je, „i odvrnuću muzički uređaj do maksimuma. Kada to budem uradio, hoću da izvadiš ove staklene predmete iz kutije, jedan po jedan, i tresneš ih u čošak ovog podruma.“ Posmatrala sam ga kao da je lud. „I dok te stvari budeš razmrskavala bacajući ih, hoću da svaki put vrisneš toliko snažno – do granice do koje mogu da izdrže tvoje glasne žice. Nemoj da se popneš gore sve dok sve stvari ne budu rasturene.“

Dok se Bil penjao niz podrumske stepenice, posmatrala sam kutiju i pitala se „Da li sam stvarno toliko besna?“. U prvom momentu sam pomislila da nisam toliko besna. Ali, bila sam zahvalna na njegovom savetu i u momentu kada sam čula jako pojačanu muziku, podigla sam prvu stvar iz kutije i razbila je o zid. Začuo se blag odjek. Zatim sam uzela drugu i hitnula je još jače. Kod trećeg predmeta prilikom bacanja vrisnula sam kao neka luda žena, brže grabeći prema kutiji. U momentu kada sam ispraznila kutiju, nešto značajno se odigralo u meni. Osetila sam se istovremeno iscrpljeno i veselo. Popela sam se niz podrumske stepenice i počela da tražim još staklenih čaša i drugih sličnih predmeta :).

Taj dan me je naučio o zdravom i produktivnom načinu na koji bi trebalo da se izbaci bes iz unutrašnjosti bića. Od tada, prestala sam da iznova pišem ljutita pisma drugima (koja nikad ni ne pošaljem) ili da govorim prijateljima o svojoj ljutnji. Odjednom sam shvatila da upotreba mog intelekta za ispoljavanje besa nije dovoljna. Potrebno mi je da fizički izbacim bes iz mog tela, kako bih mogla da osetim energiju koja se krije ispod pod njim. Nekoliko dana posle tog događaja u podrumu, osećala sam se mnogo bolje – emotivno sam bila jača.

Od tog dana, u svom podrumu imam jednu kutiju sa staklenim predmetima, koju mogu da koristim svaki put kada osetim potrebu.

Postoji ogromna energija koja se krije ispod vašeg neispoljenog besa. Ne pokušavajte da koristite svoju glavu i um kako biste ga izbacili. Koristite svoje telo umesto toga.

PREDUZMITE AKCIJU

1. Pronađite neki džak u koji ćete udarati;

2. Šutirajte snažno fudbalsku loptu;

3. Odvrnite muziku do daske i udarajte u fotelju;

4. Zapišite svoje frustracije na kamenčićima i bacite ih u reku – jedan po jedan;

5. Otiđite do šume i vrištite iz sve snage.

Cheryl Richardson