Da bi videli kako rezultati proizlaze iz vaših aktivnosti, vašeg stava i vaše filozofije, potrebno je upamtiti tri ključne reči: analizirati, računati i meriti. Ako utvrdite da vam se rezultati koje imate ne dopadaju, postoje samo tri mesta na koja možete da usmerite pažnju.

1. Vaša filozofija mora finije da se podesi.
2. Vaš stav mora da bude osnažen i
3. Vašoj disciplini potrebna je nova veština. I to je to. Aktivnosti, stav i filozofija stvaraju rezultate.

Rezultati

O rezultatima ja podučavam da život očekuje od vas da stvarate merljiv napredak u razumnom vremenskom periodu. Ali, ne možete pitati nikoga za rezultate svakih 5 minuta. To je isuviše brzo da bi se merilo. A ne možete čekati ni 5 godina, to je već predugo. U tako dugom vremenskom periodu, mnogo stvari može da pođe naopako.

Vizija: iz ničega u nešto

Kada sam gradio svoj prvi dom za svoju porodicu u Ajdahu, pre mnogo godina, pre nego što sam počeo sa gradnjom, poveo sam svoje prijatelje i kolege na svoj plac u turu razgledanja moje nove kuće. Da li je to moguće? Da li je moguće da povedete nekoga u razgledanje imaginarne kuće? I odgovor je:  „Da, naravno“. „Ovde se nalazi garaža za 3 automobila“, imao sam običaj da kažem, a moji prijatelji bi pogledali i rekli: „Da, u ovoj garaži će biti 3 automobila“. Zaista sam mogao da napravim to „živim“. Odveo bi ih na obilazak cele kuće… „Ovde je ognjište, pogledajte ova strana je od cigle, a ova od kamena.“ Mogao sam da napravim to stvarnim. „Pratite me kroz preostale delove kuće. Obratite pažnju na sliku koju imate ako gledate kroz prozor ovde u kuhinji, zar nije prelep pogled?“ Jednog  dana, toliko sam napravio kuću stvarnom da je moj prijatelj udario laktom o ognjište. Tako, prvi korak u pretvaranju ničega u nešto je da zamislite mogućnosti. Zamislite SVE mogućnosti. Jedan od razloga pohađanja seminara, predavanja, slušanja tekstova pesama ili slušanja mišljenja i izjava drugih je da dobijemo ideju mogućnosti; da nam pomogne da zamislimo i da vidimo potencijal.

Verovati

Ovde nailazimo na drugi korak u pretvaranju ničega u nešto: morate VEROVATI da ono što zamislite JESTE moguće za vas. Izjave poput: „Ako ja mogu, možete i vi“, često postanu podrška našem uverenju. I počnemo da verujemo. Prvo zamišljamo da je moguće. Potom, počnemo da verujemo da ono što je moguće uopšte, moguće je i za nas.

Možemo, takođe, da verujemo u naše sopstvene izjave. Evo primera šta vaše izjave mogu da vam poruče: „Uradio sam to jednom, mogu to ponovo da uradim“. Ako mi se to već desilo, vrlo je verovatno da će mi se desiti opet.“ Tako da mi ne verujemo samo u izjave drugih: „Ako ja mogu da uradim, možeš i ti. Ako ja mogu da se promenim, možeš i ti. Ako ja mogu da počnem ni od čega, možeš i ti. Ako ja mogu sve da preokrenem, možeš i ti sve da preokreneš.“ Možemo, dakle, da imamo podršku sopstvenih izjava, uverenja, ako smo bilo šta postigli ranije. „Ako smo uradili to jednom, uradićemo ponovo. Ako smo uspeli prošle godine, možemo da uspemo i ove.“ Ove dve vrste udruženih izjava veoma su moćne. Sada,  još uvek nemamo suštinu, iako je veoma blizu.

Šta je suština?

Još jednom, prvi korak je da zamislite mogućnosti. Drugi korak je da zamislite da ono što je moguće, moguće je i za vas. I ovde je ono što se naziva drugim korakom – vera. Zapravo, jedan pisac je rekao sledeće: „Vera je suština“. Interesantna reč: „suština“, moćna sposobnost da verujete da su mogućnosti moguće za vas. Ukoliko imate sposobnost da verujete da je vera suština,  onda suština ima značenje „deo stvarnosti“. Sada, to još nije „stvarno“, ali je toliko moćno da je veoma blizu da postane stvarno i tako je pisac rekao: „Vera je deo nečega, suština nečega“. Potom on to naziva dokazom, suštinom i dokazom. Teško je da „ništa“ nazivamo suštinom i dokazom. To je „ništa“ u smislu da ne može biti viđeno osim u unutrašnjem oku. Ne možete to da „držite“, zbog toga što JOŠ UVEK nije opipljivo. Ali je moguće da pretvorite ništa – posebno ideje i maštu, u nešto, ako verujete da je sada to moguće za vas. Ta suština i dokaz postaju toliko moćni da sada mogu da se pretvore u stvarnost.

Dzim Ron

(izvor: http://www.jimrohn.com/)

Svaki deo planiranja, postavljanja prioriteta i organizovanja svodi se na ovaj jednostavan koncept: vaša sposobnost da odaberete najvažniji zadatak, da ga započnete i onda da se koncentrišete na njega sve dok ga ne završite, predstavlja ključ za dostizanje visokog nivo performansi i lične produktivnosti.

Šta je neophodno za svaki veliki uspeh?

Svakom ostvarenom velikom uspehu prethodio je dug period teškog, koncentrisanog rada, sve dok  posao nije bio konačno gotov. Fokusiranje na zadatke podrazumeva da jednom kada počnete, nastavljate rad, bez skretanja ili odvlačenja pažnje, sve dok posao nije 100 % završen. Kad god vam misli skrenu na drugu stranu, podsećate se da imate važnijeg posla.

Smanjite potrebno vreme za 50%

Koncentrišući se na svoj najvažniji zadatak, možete redukovati vreme potrebno da se zadatak završi za 50% ili čak više od toga.

Procenjeno je da tendencija kojom se pokrenete, a potom i zaustavite u radu, posle čega je potrebno da se ponovo aktivirate i nastavite dalje sa radom, povećava vreme potrebno da se završi zadatak za čak 500% .
Naime, svaki put kada se vratite na posao, morate da se upoznate sa tim gde ste bili kada ste prestali i šta je to što dalje treba da uradite. Dodatno, morate da prevaziđete inerciju koja se u međuvremenu stvorila i da se ponovo pokrenete. Morate ponovo da razvijete snagu i volju i ponovo da uđete u zonu produktivnog rada i efikasnog ritma.

Razvijte energiju i entuzijazam

Ali kada se temeljno pripremite, a zatim počnete, odbijajući da se zaustavite i okrećete oko sebe, sve dok posao ne bude završen, tada razvijate energiju, entuzijazam i motivaciju. Postajete sve bolji i bolji i sve produktivniji . Radite brže i efektivnije .

Nikada ne gubite vreme

Istina je da kada ste se opredelili za vaš zadatak broj jedan – zadatak od najveće važnosti, sve ostalo što radite osim njega predstavlja relativno gubljenje vremena. Bilo koja druga aktivnost jednostavno nije toliko vredna ili važna kao ovaj posao zasnovan na  prioritetima koje ste sami postavili.

Vežbe
Rešite danas da izaberete najvažniji zadatak ili projekat koji možete da uradite i onda se svim srcem bacite na njega.
Kada krenete da radite vaš najvažniji zadatak, disciplinujte sebe da istrajete bez preusmeravanje pažnje na nešto manje važno, sve dok posao nije 100% završen. Posmatrajte taj cilj kao „test“ kojim ćete utvrditi da li ste tip osobe koja može da donese određenu odluku i da je potom sprovede u delo. Kada počnete, odbijte da se zaustavite dok se posao ne završi.

Brajan Trejsi

Image: Salvatore Vuono / FreeDigitalPhotos.net

Image: prozac1 / FreeDigitalPhotos.net

“Brodovi su bezbedni u luci, ali to nije ono čemu brodovi služe .”

William Shedd

Kako trenutno živite svoj život? Da li provodite vreme u bezbednoj vodi u luci, čekajući odgovarajuće vreme i pogodno mesto kada ćete konačno moći da isplovite na otvoreni okean ili ste već odavno shvatili da život treba da se živi i da je jedini nažin za to da plovite ka otvorenim morima, da se krećete ka svojim snovima i ciljevima.

Ukoliko shvatate da život predstavlja avanturu, onda ne možete više gubiti vreme skrivajući se u lažnoj sigurnosti i zatvorenosti prema mogućnostima i izazovima. Treba shvatiti da postoji razlika između dva moguća iskustva:  prvo je kada na kraju dana i na kraju celog života gledate unazad sa ponosom, a drugo je kada na svoju prošlost gledate sa žaljenjem i samoousuđivanjem. Koji pogled od ova dva moguća ćete imati vi?

Zato, postavite sebi pitanje:  „Da li se skrivam u sigurnoj vodi jedne od luka ili sam otvoren prema životu, plovidbama na morima i okeanima, birajući da sledim svoje snove i vredne ciljeve?

Image: sheelamohan / FreeDigitalPhotos.net


Zavidljivi ljudi ponekad opisuju uspeh prvenstveno kao sreću.  Ništa ne može biti pogrešnije. Kao trener,  Darryl Royal jednom je primetio:  „Sreća je ono što se dešava kada priprema susretne priliku. “  Uspeh se javlja kada imate određenu svrhu u životu i kada, da biste ostvarili svrhu, preuzimate inicijativu i realizujete potrebne korake.  Povremeno napravite greške – svi ih prave – ali bilo kakva akcija daleko je bolja nego ne činiti ništa.

Image: FloatingLemons / FreeDigitalPhotos.net

Da li ste ikada osetili da ste ponekad sami sebi  najgori neprijatelj?  Svi mi imamo trenutke kada, bez obzira na to koliko se trudimo, jednostavno ne izgleda da se stvari odigravaju kako treba, sve ide naopako, a mi nemamo nikoga drugog da krivimo osiḿ sebe.  Ali , baš kao što ponekad možete biti svoj najgori neprijatelj, takođe može biti svoj najbolji prijatelj. Do promene obično dolazi kada shvatite da jedina osoba na svetu koja može da odredi vaš neuspeh ili uspeh jeste vi sami. Možete otkriti onog najboljeg prijatelja u vama kada razvijete zrelost i snagu karaktera da prihvatite sebe onakvima kakvi ste i preduzmete neophodne mere da postanete osoba koja želite da bude.  Kada analizirate sebe objektivno, možete da počnete da nadograđujete svoje sposobnosti i kompenzujete ih za svoje slabosti.  Kada to uradite, shvatićete da jedina osoba koja stoji na putu vašeg uspeha ste vi sami.

To je čudna činjenica prirode da nekako naš um pronađe način da transformiše u fizičku realnost stvari o kojima najviše misli. Ako očekujete da nećete uspeti , možete biti sigurni da nećete uspeti  i ako pronalazite nešto negativno u svakoj prilici, nikada vam ništa neće delovati kao pozitivno.

Srećom, obrnuto je takođe istina. Ako ste srećna, pozitivna osoba , privući ćete pozitivne stvari.

Možete zadržati vaš um pozitivnim, eliminacijom negativnih misli u trenutku kada počnu da ulaze u vaš svesni um . Naša realnost počinje našim mislima.

Foto: Filomena Scalise / FreeDigitalPhotos.net

Image: scottchan


Neko je jednom zapazio: „Ne postoji istina; Postoje samo percepcije istine.“ Bilo da se slažete sa ovom tvrdnjom ili ne,  šta god da verujete da je istina, to to će postati vaša stvarnost. Vaš podsvesni um veruje u bilo šta da mu kažete – ukoliko ponavljate  neke reči često i sa ubeđenjem.  Kada se suočite sa nekim situacijama koje niste pre toga sretali, fokusirajte se na potencijale uspeha, a ne ne mogućnosti neuspeha. Rastavite problem na manje sastavne delove, zapišite ih i posvetite se svakom delu pojedinčno. Jedina razlika između uspeha i neuspeha je razlika u stavu.

photo © Li Sun

„Rad na onome što volite je  kamen temeljac obilja u vašem životu.“ — Vejn Dajer

Da li ste ikada primetili da kada radite nešto što volite da radite i kada imate strast za tim,  vreme izgleda kao da leti i tada se osećate potpuno živi, a kada radite nešto za šta vam nedostaje strasti i volje, osećate se na razne moguće načine –  samo ne živi, a vreme izgleda kao da se beskonačne vuče.
Puno ljudi provodi svoje živote u poslovima koji ih ne ispunjavaju, jer im nedostaje vizija i vera da mogu da rade ono što vole… Ili se potpuno izgube u tome kako da posao što pre bude gotov, umesto da vole sam proces rada.


Bez obzira šta mislite o tome da li je moguće voleti ono što radite, činjenica je da u bilo kojoj oblasti da se pronađete i u bilo kom zanimanju da se trenutno nalazite, možete  raditi ono što volite, šta god to bilo. Nikada nije kasno da promenite svoj životni pravac i  svoju sudbinu i ta promena je vredno truda. Jer, kada volite ono što radite, onda nemate osećaj da je posao nešto odvojeno od vas, već da je sastavni deo vašeg života i vaše ličnosti.


Postavite sebi pitanje danas: „Ako trenutno ne radim ono što volim, koje korake bi trebalo da preduzmem – bilo da su ti koraci mali ili veliki, kako bih omogućio sebi ispunjenost i obilje?“

„Bol je privremen. On može da traje minut, ili sat, ili jedan dan, ili godinu dana, ali na kraju će se smiriti i nešto drugo će zauzeti njegovo mesto. Ali ako odustanem, to će trajati zauvek. “ — Lens Armstrong

Koliko puta u prošlosti ste dozvolili sebi da odustanete od svojih snova i koliko vas je to odustajanje koštalo?

Često odustajemo kad nešto postane teško, ali to je upravo onaj trenutak kada morate da pritisnete i nastavite dalje, jer kada odustajete od svojih snova, ono što stvarno činite je da odustajete od sebe samih, i svaki put kada postupite tako, stvarate naviku da sebe u budućnosti prihvatite kao gubitnika.

Pobeđivanje je navika, i kao pobedniku na vama je da vidite na čemu to morate istrajati do kraja. Tek tada ćete osetiti slatki ukus pobede, a to je ukus koji doživljavaju svi pobednici.

Zapitajte se danas, „Šta mogu da učinim kako bih se podsetio ovih reči sledeći put kada mi snovi krenu nizbrdo“?

Neuspeh je blagoslov kada nas gura iz uljuljkanosti nešeg mesta na kom se osećamo zadovoljno i primorava nas da uradimo nešto korisno.

Ako pažljivo proučite ona dostignuća kojima se divite, sa apsolutnom sigurnošću ćete otkriti da su se najveće prilike dogodile u vreme neke nevolje. Ali, to se dešava samo onda kada suočeni sa mogućnošću neuspeha imate spremnost da izvedete radikalnu promene i preuzmete rizik koji će vas odvesti do velikog uspeha. Kada imate privremeni neuspeh i znate da je to samo privremeno, tada možete da iskoriste mogućnosti koje sa sobom donose nevolje.

~ Kada je um podešen tako da prepoznaje mogućnosti, tada shvatamo da mogućnosti, zapravo, predstavljaju korišćenje određenih potencijala. Eto razloga zbog čega je preduzimanje inicijative važno. Morate biti spremni da prepoznate priliku. Akcija nekad podrazumeva samo detaljnije istraživanje neke informacije ili dodatnu proveru. Taj minimalan korak nekad stvara veliku razliku. Zato je prepoznavanje mogućnosti i delovanje na osnovu toga, jedan je od ključeva ličnog uspeha.

Knjige sa savetima za bolji život čine vas još depresivnijim, pokazalo je jedno istraživanje sprovedeno u Kanadi. U trenucima sumnje, nesigurnosti ili nesreće, ljudi se često okreću „pozitivnim“ knjigama sa trikovima za podizanje raspoloženja, kako bi se ohrabrili i podstakli.

Saveti, rečenice i mantre za ponavljanje, kao što su „ja sam dobra osoba“, „ja ovo mogu“ ili „uspeću“ trebalo bi da vam podignu samopouzdanje i daju vam elan za postizanje ciljeva, ali zapravo imaju kontraefekat.
U istraživanju sprovedenom na Univerzitetu Voterlu u Ontariju učestvovale su dve grupe ljudi – jedni sa veoma niskim samopouzdanjem i drugi koji imaju visoko mišljenje o sebi. Obe grupe morale su sebi da ponavljaju rečenicu „Ja sam osoba koju neko može voleti“. Psiholozi Džoan Vud i Ilejn Perunovič zatim su izmerile njihovo raspoloženje i osećanja o sebi.
Ispostavilo se da su ljudi sa niskim samopouzdanjem posle te rečenice bili još neraspoloženiji! Oni sa visokim samopouzdanjem jesu se osećali bolje, ali „u veoma malim količinama“.
Psiholozi ovo objašnjavaju činjenicom da su te rečenice često neopravdano afirmativne. Istraživanje je pokazalo da se ljudi sa niskim samopouzdanjem bolje osećaju kada im se dozvoli da razmišljaju negativno, nego kada im se nameće preterano pozitivan stav sa kojim ne mogu da se identifikuju.