Shvatio sam da nisam, kao što većina Afrikanaca veruje, žrtva životnih okolnosti, već da sam njihov gospodar.

-         Legson Keira

Gde jesi i šta hoćeš nije isto

 Kao dečaku, Legsonu Keiru je bilo lako da sažaljeva samog sebe i veruje da ga je to što živi u afričkom Niasalendu (sada Malavi) osudilo na život pun želja. 

            Onda je u nekom udžbeniku pročitao o Abrahamu Linkolnu, siromašnom čoveku koji je izrastao u velikana nakon što se izdigao iznad svog porekla. „Nisam ni sanjao da postoji takva osoba koja je siromašnija od mene“, napisao je kasnije Legson, „koja je ipak za svog života postigla mnogo više i iznad snage moje ambicije“. Legson je odlučio da i on, takođe, želi da služi čovečanstvu, da donese promenu. Bilo mu je jasno da postoji samo jedan način da ostvari svoj cilj – ode u Ameriku i tamo stekne obrazovanje.

Polazak na put

            Bez obzira na to što nije imao novca, veze i što je imao bedno obrazovanje, 1958. je krenuo na put u Ameriku. Njegov plan je bio da pešice ode do Egipta, bosonog, udaljenog nekih 4.800 km, a da onda smisli neki način da se ukrca na brod koji plovi za SAD. Jedino što je na svom putu posedovao bila ja Biblija, Poklonikovo putovanje, jedna sekirica, čista košulja, ćebe i hrana za pet dana.

            Naravno, nije imao novca da plati put do Amerike, niti je imao ideju koji bi koledž želeo da pohađa, čak nije znao ni da li će biti primljen u bilo koju školu. Međutim, glavu je ispraznio od svega, osim potrage za snom o sticanju obrazovanja.

            Nakon 5 dana pešačenja, preko nepristupačnog terena prešao je samo 40 km i ostao je bez hrane. Ali je i dalje nastavljao, ponekad pešačeći sa strancima, ali najčešće sam. Između njega i odredišta bilo je na stotine plemena koja su govorila više od 50 jezika, od kojih Legson nije znao nijedan. Ponekad je pronalazio posao i smeštaj, ali je često kampovao i sakupljao hranu. Kada bi mu bilo teško, ponavljao je svoj školski moto – pokušaću.

            U jednom trenutku se ozbiljno razboleo i dobio groznicu, a više puta je razmišljao o povratku kući. Svaki put kada bi se obeshrabrio čitao je svoje knjige i ponovo raspirivao svoju strast.

Odabira koledž

            Petnaest meseci nakon što je započeo svoje putovanje i stigao do Kampale u Ugandi, prešavši do take nekih 1.500 km. Tamo se neko vreme odmorio radeći različite poslove i uživajući u svojoj ljubavi prema knjigama u lokalnoj biblioteci. Jedna od tih knjiga bila je i pregled nižih koledža u Americi. Otvorio je knjigu i pogled mu je pao na Skagit veli koledž u državi Vašington. Odlučio je da je to mesto gde će ići u školu.

Dobija stipendiju

            Legson je pisao dekanu Skagita objasnivši mu svoju situaciju i raspitujući se za stipendiju. Dekan je bio toliko impresioniran odlučnošću mladog Afrikanca da mu je garantovao upis u školu, kao i stipendiju i posao kojim će otplatiti sobu i smeštaj.

            Pošto je bio uzbuđen zbog dobrih vesti Legson nije bio svestan prepreka koje stoje pred njim. Bio mu je potreban pasoš, ali da bi ga dobio trebala mu je krštenica, koju njegovi roditelji, budući nepismeni, nisu imali. A kao da to nije bilo dovoljno, takođe mu je bila potrebna povratna avionska karta pre nego što se prijavi za dobijanje vize.

            Bez dovoljno novca za hranu i smeštaj, Legson je nastavio, verujući da će se nekako snaći za novac. U međuvremenu se priča o njegovom neverovatnom putešestviju raširila i dok je stigao do Kartuma, Sudan, umoran, slab i gladan, saznao je da su studenti Skagita i lokalni meštani sakupili 650 dolara koji su mu bili potrebni i da su mu pronašli smeštaj u Vašingtonu.

Stigao je i uspeo

            U decembru 1960. više od dve godine pošto je započeo svoje pešačenje, Legson Keira je stigao u Skagit koledž, još uvek noseći sa sobom svoje dve zlatne knjige.

            Legson je diplomirao na koledžu i nastavio svoje obrazovanje, dobivši doktorsku titulu na Kembridž univerzitetu u Engleskoj, gde je kasnije postao profesor politikologije, kao i autor jedne autobiografske knjige Pokušaću (I Will Try, nije prevedena na srpski) i četiri ugledna romana.

Iz knjige: Postanite ono za šta ste predodređeni, Brajan Souza.

Legson Keira je umro oktobra 2012. godine u Londonu.