U vremenu kada se komunikacija masovno odvija putem informacionih tehnologija, svoje misli i stavove, često saopštavamo na internetu i preko socijalnih mreža. To bi značilo da analizom onoga što se piše na socijalnim mrežama (facebook, twitter i dr.), možemo da utvrdimo kakve su nam misli, a kakve su nam misli, takav nam je život. Kako sam uočio da pratioci sajta Pozitivno razmišljanje na twitter-u – @Pozitivno, većinom plasiraju negativne statuse (tvitove), došao sam na ideju da napravim jednu manju analizu i da vidim da li je to tako, te da u brojkama vidim koji je odnos između pozitivnih i negativnih statusa. Tvitovi ili statusi na tviteru, ukazuju na društvene okolnosti i reprezentuju opšte raspoloženje u društvu, ali, isto tako, ukazuju i na to kakvo je stanje u umu pojedinaca. A to je ono što mene zanima, jer jedna je stvar to šta nam se dešava, a sasvim druga kako reagujemo na ono što nam se dešava. Zaboravljamo na to da svojim mislima, stavovima, idejama, imamo moć da kreiramo, da stvaramo nove okolnosti, da biramo iz budućnosti ono što još nije stvoreno. Nemamo čarobni štapić, naravno, ali možemo mnogo da uradimo na poboljšanju svojih života. Um je sličan plodnom zemljištu, kaže Napoleon Hil, na njemu će uspeti usev koji odgovara semenu zasađenom pomoću čulnih utisaka što do njega dođu.
Obavljena je analiza tvitova pratilaca sajta Pozitivnorazmisljanje.com – twitter profil @Pozitivno, u periodu od 19.03. do 23.03.2012. Analiza je obuhvatila tvitove (i ritvitove) u dva vremenska perioda u toku dana: od 12 do 15 časova i u večernjim satima od 22 sata do ponoći. Osim pratilaca pozitivnog razmišljanja, analizom je obuhvaćen i popularni hashtag #onokad u periodu od 17. do 23 marta. Tvitovi su analizirani pomoću jednostavne klasifikacije: pozitivno/negativno. Tragalo se za onim tvitovima na koje je mogla da se primeni pomenuta klasifikacija pozitivno/negativno. Cilj istraživanja je da se utvrdi da li su razmišljanja i stavovi tviteraša u većoj meri optimistična ili pesimistična. U tom smislu, iz analite su izostavljeni tvitovi sa linkovima do različitih sajtova, pesme sa sajta Youtube, reklame, potom tvitovi čiji su sadržaji ponuda ili potraznja za poslom, prenos razlicitih informacija (npr. servisnih, stanje u saobraćaju, gužve, redovi), postavljanje linkova koji pokazuju gde se trenutno pojedinac nalazi (tzv. forskverovanje), prenosi informacija sa utakmica, seminara, a takođe su izostavljeni i opisi fizioloških stanja i različitih potreba organizma, kao što su štucanje, glad, žeđ, mučnina, vrućina u gradskom prevozu itd. Nisu analizirani ni tvitovi sa profila javnih ličnosti, kompanija, sajtova, političkih stranaka, udruženja i slično.
Rezultati istraživanja
-
Tvitovi pratioca sajta Pozitivnog razmišljanja – @Pozitivno
Grafikon 1: Tvitovi pratioca Pozitivnog razmisljanje.
Iz grafikona možemo da vidimo odnos pozitivnih i negativnih tvitova. Navešću neke primere.
a) Primeri negativnih tvitova
- Jebem ti zemlju kada je najpozitivnija vijest u njoj „stiglo proljeće“.
- Kome danas možeš da veruješ? Skoro svako bi te prodao dušmanima za sitan novac. Sve zarad interesa, Prodane duše!
- Procedure procedure procedure. Zašto ljudi vole da izmišljaju sve i svašta umesto da se radi po procedurama koje su, inače, sami pisali?
- Neki ljudi su više nego beZprizorni.
- Mrzim ili još bolje prezirem one koje nose cipele s trenerkom i sandale s čarapama (ovde su u pitanju termo-čarape).
- Ne, ne, definitivno je u meni problem. Nema zbora.
- Imam osećaj da će sutra poskupeti sve za 5%, ubacuju teme na TV, što se kaže da se vlasti ne dosete.
b) Primeri pozitivnih tvitova
- Um nema zaštitne zidove. Pazite čime punite svoj um
- Vežbanje, sunce, voda, pesak, boje, kafa, čokolada i zagrljaj – pure happyness.
- Moj plan: u krevet pre 12, ustajanje pre 9, treniram… trebalo bi od mene covek da bude.
2. #onokad
Grafikon 2: Hashtag #onokad
a) Negativni tvitovi
- #onokad te ni sunce ne obraduje, samo kada pomisliš sa kim sve treba 7h da radiš. Užas!
- #onokad tražis auto 10 min po parkingu i shvatiš da si se tamo juče parkirao, a danas na drugi parking. Eto.
- #onokad ne moraš rano da ustaneš i probudiš se u 7 #tuga.
- #onokad si već sat vremena na faksu, a po rasporedu imaš još do 20h.
- #onokad odes u radnju i na kasi shvatiš da si ponela ličnu kartu umesto platne kartice. Ko nema u glavi, ima u nogama.
- #onokad se jedva držiš na nogama, a imaš gomilu obaveza.
- #onokad daješ 1000 evra mesečno za hranu.
- #onokad u šest ujutru vidiš babu da „mažnjava“ sve primerke „24 sata“ i ne veruješ da je zbog toga uranila i da joj je to vrhunac sreće…
b) Pozitivni tvitovi
- #Onokad ti nevidjeno prija da šetas ulicama grada Beograda i da sam sa svojim mislima uživas u jednom, mozda čak i suviše, mirnom danu.
- #onokad si ponosan na uspeh svojih prijatelja!! http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Nemacka/Moj-zivot/211704/Srpski-doktor-svetskog-glasa-
- #onokad te probudi cvrkut ptica
prelepo jutro
****
Rezultati analize su pokazali da su tvitovi (misli) korisnika tvitera dominantno negativni, pesimistični, te da se stavovi pratioca sajta Pozitivnorazmisljanje.com, ne razlikuju od stavova druge grupe tviteraša – onih tviteraša koji ne posećuju ovaj sajt. Opšti duh na tviteru je ono što presudno određuje sadržaj tvitova. Opšti duh na tviteru u Srbiji, odlikuje se negativnom kritikom, „hejtom“, te se stiče utisak da se negativizam upražnjava kao oblik humora i u tom smislu, biti negativan na tviteru znači bit in. Pesimizam je tako ono što se ceni i čime se identifikujete kao deo virteulne društvene zajednice.
Govoreći o marketinškoj vrednosti tvitera i tviteraša, u blogu pod nazivom Razlika između Fejsbuka i Tvitera – zašto Tviter korisnici vrede više, , autor Istok Pavlović tvrdi da je prosečan korisnik Twittera early adopter, osoba koja ima dosta uticaja na neki svoj krug ljudi, koja inovira ideje u društvo i menja javno mnjenje u svojoj mikrozajednici. To su, prema autoru, ljudi koji imaju dara za komunikaciju. Ne ulazeći u problem marketinga na tviteru, možemo postaviti jedno drugačije pitanje, a u vezi sa ovim istraživanjem: da li je dobra ovakva vrsta uticaja koja dolazi sa tvitera i kome ona ide u korist? Zaključujući ovaj blog, za kraj sam hteo da navedem jedan tvit koji mi se naročito dopao:
Ne pljuje mi se po svetu, želim samo da ga posmatram.
Jako interesantna analiza, iz koje bi se moglo dosta toga zaključiti. Verujem da je dominantni trend takav, iako mislim da mnogi informativni tvitovi koji su izostavljani zapravo nose neku (pozitivnu ili negativnu) poruku sa sobom, pa nisu morali biti izostavljani. Moram da primetim i da je nekim ljudima negativno nešto što ih lično uopšte ne dotiče („Mrzim ili još bolje prezirem one koje nose cipele s trenerkom i sandale s čarapama (ovde su u pitanju termo-čarape)“), te da i neke stvari koje mogu biti dobre takođe komentarišu negativno („#onokad ne moraš rano da ustaneš i probudiš se u 7 #tuga“).
Meni je isto tako interesantno da su to baš pratioci „Pozitivnog razmišljanja“, pa bih primetio da moraju bolje da nauče kako da misle pozitivno. Pomozite im
Ja sam sve manje aktivan na tviteru u poslednje vreme i moguće je da je i porast negativnosti među tviterašima koje pratim i broj meni besmislenih tvitova uticao na to. Trudim se i da ne trujem ljude svojim glupostima, kad već nemam šta pametno da kažem.
Hvala ToMCaa na komentaru i slozio bih se sa tvojim zapazanjima. U pravu si i da linkovi mogu da se analiziraju pomocu ove sheme, to cu verovatno uraditi (cim stignem)
Ovde sam namerno razdvojio tvitove koji upucuju na neki od medijskih sadrzaja – putem linka od cisto licnih zapazanja i razmisljanja tviterasa.
Posto te pratim na twitteru, primetio sam da te nema neko vreme… pa te pozivam da doprineses sirenju optimizma – zajedno smo jaci! :))
Veliki pozdrav
Pratim prilično mali broj domaćih tviteraša, a čini mi se da je i to mnogo. Upravo zbog previše negativnih tvitova. Ispadne nekako da što više pljuješ po nekome, nečemu, to si više cool. Ovo je sjajna analiza, koja mnogo govori.
Jednom se neko setio da broji negativne i pozitivne vesti iz dnevnika. Pozitivnih je bilo 2-3. Od svega što su rekli. O dnevnoj štampi i crnim hronikama da ne govorimo. Bojim se da će to seme izneti teške rodove. Stoga sve pohvale Pozitivnom razmišljanju i porukama koje nam šalje. Meni se ta frekvencija mnogo više sviđa.
Veoma zanimljivo! Bravo za istraživanje!
Ako vam je ovo istraživanje zanimljivo, preporučio bih vam da pogledate nešto o radu biologa po imenu Bruce Lipton. Njegova istraživanja se bave i time koliko okruženje utiče na nas da budemo pozitivni uopšte u životu. Ima jako puno klipova kako na Youtube tako i na njegovom sajtu. Malo su opširniji, ali itekako ih vredi pogledati.
On tvrdi da je 5% naših izlaznih misli i akcija svesno, a 95% nesvesno. Nesvesne misli i akcije su uglavnom negativne, zato što su plod uticaja okruženja, medija i raznih obrazaca koje smo usvojili dok smo bili deca.
Radio je recimo istraživanja o uticaju okruženja na ćelije. Ispostavilo se da je za pozitivan razvoj ćelije bitnije okruženje, neko sam sastav i genetski kod ćelije. Rađeno je recimo istraživanje kolike su šanse da neko oboli od određene bolesti npr. raka dojke, ako je taj neko usvojen. Došlo se do zapanjujućeg otkrića da su osobe koje su usvojene imale iste rezultate kao i članovi njihovog okruženja, iako nisu imali iste gene. Pozitivno životno okruženje od koga ćemo preuzeti pozitivan stav i životne navike, zdravu sliku o sebi i ljudima, od neprocenjive je vrednosti.
Tako se može zaključiti da je značaj sajta pozitivnorazmisljanje.com izuzetan, jer nam stvara dobro okruženje u kom se osećamo bolje.
Zanimljivo.
Toliki procenat zastupljenosti negativnih misli na drustvenim mrezama najvise mi lici na „praznjenja“ pojedinaca.
To praznjenje „upijaju“ ostali ucesnici i ta misao ima razornu moc.
„Negativci“ uglavnom ostaju anonimni, zato i pretpostavljam da su na taj nacin sebi obezbedili dobar ventil i ne verujem da su u RL, u odnosima sa ljudima i okolinom, toliko negativni.
Nadam se!