Izgleda da su ljudi bili srećniji pre četrdesetak godina nego danas. To se naročito odnosi na Amerikance, koji su se davne 1972. izjašnjavali kao “vrlo srećni”, a danas iako im je kupovna moć mnogo veća – oni su “isto srećni” kao i nekada.

Profesor Džejms Roberts u svojoj knjizi Shiny Objects: Why We Spend Money We Don’t Have in Search of Happiness We Can’t Buy, piše upravo o današnjem potrošačkom društvu. On analizira zašto kupujemo više, trošimo više, ali se ne osećamo bolje.

“Ljudi misle da će ih kupovina usrećiti, ali se to ne dešava ili nas zadovolji ali samo kratkoročno. Ljudi su danas, što potvrđuju i mnoge studije, depresivniji, skloniji samoubistvu, psihotičniji, anksiozniji nego što su bili pre 30,40 godina,” kaže Roberts.

Većina istraživanja tvrdi da 50% naših problema možemo pripisati našoj ličnosti i karakteru. Ljudi su programirani da skupljaju stvari za budućnost koje možda tada više neće biti dostupne. To je dobra stvar kada živimo u doba oskudice. Ali sada u eri izobilja, nismo naučili da postoji sutra. Još uvek kupujemo do besvesti i nikada ne možemo popuniti tu prazninu.

“U nekim slučajevima se i dalje ponašamo kao pećinski ljudi koji misle da nikada neće imati dovoljno stvari i namirnica. Ljudi krive marketing i reklame koje ih bombarduju na sve strane, a oni se teško ili nikako ne mogu odupreti,” kaže Roberts.

Svi žele da poseduju lep stan, kola i ceo život teže stvaranju “idealne porodice i okruženja”. Nečemu o čemu su maštali ceo život.

Sve je počelo sa puritanskom radnom etikom da ćemo naporanim radom, strpljenjem i istrajnošću, omogućiti sebi bolji život. Tada nam je cilj bio da imamo određeni nivo udobnosti. Međutim kada to postignemo, želimo više, uvek želimo više. Ogromne kuće, stanove, garaže, automobile…danas ljudi žele lako zarađeno bogatstvo, bez mnogo rada.

Sada je opet nastupila kriza i ljudu su uhvaćeni nespremni. Iako će se sad malo stiskati i štedeti čim vide svetlost na kraju tunela opet će krenti besumično da provlače kreditne kartice po marketima i tržnim centrima.

“Ako ne možemo da ubedimo sebe da nas novac i materijalne stvari neće usrećiti, zauvek ćemo juriti to nešto. Zato promena mora biti u stavu. Ako budemo u stanju da promenimo stav, ali zaista da ga promenimo, naše ponašanje će pratiti tu promenu.

Moramo misliti više o važnijim stvarima u životu, a ima ih toliko mnogo. Novac je loš gazda, ali je dobar sluga. Ako dozvolimo sebi da za njim jurimo ceo život nikada nećemo biti srećni,” kaže profesor Roberts.

Image: Ambro / FreeDigitalPhotos.net

(Izvor: b92.net)

Kakve su knjige iz popularne psihologije? Procenjuje se da oko 15 odsto ljudi čita priručnike o tome kako stvoriti uspešnu karijeru i biti zadovoljan životom. Danas psiholozi moraju da ispune dva uslova: da čitaocima kažu pametne stvari i da to učine na zabavan način.

Oslušnite sebe, skupite hrabrost za promene, ponovo otkrijte kako je čudesno biti živ. To i nije tako teško poručuje na desetine autora bestselera popularne psihologije, dovoljno je da shvatite da je „čudotvorna sila podsvesti“ u stanju da dovede do izlečenja i povrati životnu snagu.

Već decenijama mnogobrojni pisci popularne psihologije trude se da nam manje ili više duhovito i poučno objasne zašto žene govore mnogo, a muškarci malo, zašto muškarci vole seks, a ženama treba ljubav, zašto žene primećuju uvek više detalja, a muškarci bolje vide na daljinu, ali i na mnogo ozbiljniji način kako da razrešimo sukobe u sebi i otklonimo razloge za brigu i strah, osećanje potištenosti i tuge. Poruke su uvek ohrabrujuće i nedvosmislene, zagovaraju pozitivna i odstranjuju loša osećanja i neprestano nas uveravaju da svi možemo da postanemo srećni – treba samo da čitamo dela popularne psihologije.

Već mesecima na samom vrhu liste najčitanijih knjiga je tipično delo ovog žanra „Kaluđer koji je prodao svoj ferari“. Prema podacima Biblioteke grada Beograda koja ima 12 primeraka ove knjige autora Robina Šarme za prvih deset meseci ove godine bila je 98 puta na čitanju, a ako se ima u vidu da Biblioteka grada Beograda ima sedamdeset objekata i da jednu iznajmljenu knjigu čitaju i ostali članovi porodice , to je onda nekoliko hiljada čitalaca, ne računajući one koji su kupili knjigu ili je iznajmili u drugim bibliotekama u Srbiji.

I za novom knjigom istog autora „Ko će suze da briše kad tebe ne bude više“, vlada velika pomama, a popularne su i „Tajna“ od Ronde Bern, priče o otklanjanju bolesti, postizanju bogatstva, prevladavanju prepreka i „postizanju onoga što bi mnogi smatrali nemogućim „. Omiljen je i Džozef Marfi „Moć podsvesti za 21 vek“, pa su čitaoci počeli da se interesuju i za njegove stare naslove: o moći izlečenja i moći bogaćenja. Među najozbiljnije autore ovog žanra spadaju Skot Pek sa „Put kojim se ređe ide“ bestselerima, „Ljudi laži“ ili Dezmond Moris, „Govor tela“, a pokazalo se i da je ljudima naročito zanimljivo da čitaju primere iz kliničke psihologije, ako se zanimljivo predstave.

Neophodna selekcija

Broj čitalaca u Srbiji se povećava iz godine u godinu. Tako je samo u glavnom gradu prošle godine iz biblioteka uzeto dva i po miliona knjiga, a ove godine za pola miliona više. Popularnu psihologiju čitaju svi, i roditelji i deca, mada ipak više žene kojima je ova literatura istovremeno i potraga za srećom i neka vrsta bekstva od stvarnosti, kažu bibliotekari. Srbija je sve veća čitalačka meka jer stalno raste broj izdavača i broj prevedenih i objavljenih naslova, pa je izbor širok a cene pristupačne bez obzira na krizu.

Popularna psihologija bila je tražena i na Beogradskom sajmu knjiga. Verica Jeremijević, direktorka „Feniks Librisa“ kaže da su se na njenom štandu najviše tražili popularno pisani priručnici za decu o nasilju, tučama, svađi, ogovaranju, koji pomažu da se ne dođe do takvih situacija. Od klasičnih dela popularne psihološke literature ova kuća štampala je knjige „Veština biti čovek“ i „Vaspitanje volje“ francuskog autora Žila Pajoa u tiražima od 500 do 1000 primeraka. Ipak, naša sagovornica ističe da se samo od popularne psihologije ne može opstati na tržištu.

I Sajam u Subotici pokazao je da je najpopularnija beletristika, ali da publika rado traži i dela iz popularne psihologije i dečje literature. I na internetskim forumima čitaoci jedni drugima često preporučuju dela iz ovih oblasti. Zanimljivo je da je i dalje aktuelan Emil Kue, jedan od pionira ideje o primeni autosugestije u lečenju i vaspitanju, i njegov sada već klasik „Kako gospodariti sobom“, u kojem zagovara ideju da se sve može izlečiti samo snagom volje koju poseduje ljudsko biće.

Šta o popularnoj psihologiji kažu psiholozi? Da li su ova dela vredna čitanja, ili su to ipak samo knjige koje traju koliko i mehuri od sapunice.

Psiholog Vesna Kondić iz Udruženja „Ne mobinga“ zalaže se da se knjigama iz ove oblasti priđe na opušteniji način, sve te savete ne treba uzimati zdravo za gotovo, ne moraju svi da budu tačni, ali kada se pročita više knjiga onda i čitalac širi svoja saznanja i postaje dovoljno verziran da napravi neku svoju selekciju.
- Dela popularne psihologije smanjuju strah od odlaska psihologu, jer čitaocima približavaju taj svet duševnog i psihičkog. Ona su prvi korak na tom putu da se čovek oslobodi i odlazak na razgovor i terapiju ne shvati kao nešto strašno, a mogu i da zamene psihologa zato i jesu toliko popularne, dobijete savet a niste morali da pređete tu barijeru. Čoveku je ponekad potrebno mišljenje druge osobe, neka vrsta konsultacije, pa popularna psihologija dođe zgodna i zbog toga, da u mnoštvu knjiga pronađe nešto za sebe, neki problem u kome se može prepoznati. Takvi primeri mogu nam pomoći pri donošenju sopstvenih odluka, kaže Vera Kondić.

Na pitanje može li popularna psihologija biti štetna, ona odgovara:
- Čovek ceo život traga kako da sebi olakša život, i u tom traganju nailazi i na bolju i na lošiju literaturu. Ja savetujem da svako zauzme kritički odnos i da ima prema svemu neku rezervu, i sami autori grade svoj stil na osnovu svog iskustva, istraživanja i rada sa pacijentima, pa im ne treba apriori pokloniti poverenje. Zato sve to treba profiltrirati i propustiti i kroz vlastiti mozak, ali i kroz razgovor i sa drugim ljudima koji čitaju, pa i sa stručnjacima, što da ne.

Umesto popularne zanimljiva

Psiholog dr Žarko Trebješanin napisao je dosta kritičkih tekstova o popularnoj psihologiji, ali kaže da je vremenom shvatio da je to uzaludan posao. Ljudi nisu prestajali da čitaju niti su se obazirali na kritike da je to šund literatura.
- Ima i u popularnoj psihologiji sasvim dobrih knjiga, ali ima i onih koje samo daju lažnu nadu, propagirajući samopomoć za sve i svašta, ili navodno uče kako da prestanete da budete zavisnik od ovoga i onoga. Kako uspeti, kako pronaći pravu osobu, nema od čitanja takvih knjiga puno vajde, to je samo podgrevanje iluzija, a sve se završava još većim razočaranjem, pa ljudu posumnjaju da psiholozi mogu bilo šta da pomognu i počnu da veruju da smo svi mi šarlatani, kaže Trebješanin.

Iz tih razloga sagovornik „Magazina“ pokrenuo je sa Zavodom za izdavanje udžbenika biblioteku pod nazivom „Psihologija za radoznale“. To su ozbiljna dela koja su tako napisana da ih mogu razumeti i laici. U ediciji su objavljene knjige „Ubijanje duše“ Bruna Betelhajma i Viktora Frankla, „Jezik saosećanja“ Maršala Rozenberga „, Budućnost jedne iluzije“ Sigmunda Frojda, „jezik Zaboravljeni“ Eriha Froma, „Ženska seksualnost“ Žanin Šasget Smiržel …
- Kad pročitate pet takvih knjiga vi posle možete sami da prepoznate koja je knjiga vredna, a koja ne, ističe dr Žarko Trebješanin.
Pisci popularne psihologije pojavljaju se i kod nas, i naši psiholozi sve češće dobijaju savete da približe ovu nauku laicima.

Jedna od onih koja je u tome uspela je klinički psiholog Spomena Milačić, pisac nagrađene knjige „Kako da opasno dobro naučite lekcije“ koja je imala dva izdanja po hiljadu primeraka.
Kao bivši urednik biblioteke za popularnu psihologiju ona kaže da je ovaj žanr jako zastupljen i čini oko 10 do 15 odsto ukupne produkcije, a to znači i da se puno čita, ako se ima u vidu da se neka izdanja pojavljuju i na divlje, na Internetu , čitanost je i veca.

- U našim knjižarama ima jako puno knjiga uglavnom anglosaksonske produkcije koje su nesumnjive vrednosti pa do knjiga koje su zbrzana varijanta kako da budete uspešna domaćica, novinar ili psiholog za petnaest dana, kaže Spomena Milačić i zaključuje:
- Psiholozi obično smatraju da je dovoljno napisati knjigu „pa ko hoće nek je čita“, a meni se čini da čitaoca moraš da zabaviš da bi te slušao. Neki psiholozi koji su bili sjajni nikada nisu uspeli da postanu i zabavni, ali ako ne isprovociraš nešto u čoveku, koliko god pametno pisali nećete ništa postići. Popularna psihologija mora da ispuni dva uslova, da vam govori pametne stvari i da to čini na zabavan način.
Popularno, ali ne i populistički.

Foto:

Image: markuso / FreeDigitalPhotos.net

(Izvor: Dragoljub Stevanović, Politika, 14.11.20011)

Optimizam je neophodan za zdravlje, ali on ima i lošu stranu, jer može da nas navede da potcenimo rizike. 

Rezultati istraživanja objavljenih u časopisu “Nejčer neurosajens” ukazuju da mozak ume jako dobro da procesuira dobre vesti koje se tiču budućnosti, prenosi Bi-Bi-Si. Kod nekih ljudi sve ono što je negativno, mozak jednostavno ignoriše, zadržavajući samo pozitivnu sliku sveta.
Naučnici Univerzitetskog koledža u Londonu tvrde da optimizam ima važan uticaj na zdravlje i da su oko 80 odsto ljudi optimisti, iako mnogi ne bi sebe tako opisali. Od ispitanika se tražilo da u dva navrata odgovore na pitanje kolike su šanse da im se dogode neke od 80 različitih “loših situacija” – od razvoda do bolesti raka. Rezultati su pokazali da su optimisti obično pri drugom odgovoru spuštali svoju procenu da će im se dogoditi nešto loše.
 

Image: digitalart / FreeDigitalPhotos.net

U slučaju pozitivnih vesti, kod svih ispitanika je primećena veća aktivnost u prednjem delu mozga koji se dovodi u vezu sa procesuiranjem grešaka. Kada su vesti bile negativne, najoptimističnije osobe imale su najmanju aktivnost u tom delu mozga, dok su oni pesimističniji u tom delu mozga imali pojačanu aktivnost. Ti rezultati sugerišu da mozak zadržava i bira koje će informacije da “sluša”.
“Poruke da pušenje ubija ne utiče na ljude koji smatraju da su im šanse da obole od raka minimalne”, kaže doktor Tali Šarot.

“Ovo istraživanje ukazuje na nešto što postaje očigledno u neuronauci – da se dobar deo funkcionisanja mozga prilikom donošenja odluka sastoji u analiziranju predviđanja protiv realnosti”, objašnjava doktor Kirs Čembers sa Univerziteta u Kardifu. “Bez obzira koliko su te neurološke mreže sofisticirane, neverovatno je videti kako mozak ponekad dolazi do pogrešnog i preterano optimističnog odgovora uprkos suprotnim dokazima”, dodao je on.

Optimizam je svakako dobar za zdravlje, što potvrđuju i razna istraživanja, međutim, on ima i svoju negativnu stranu jer, kako ističe dr Šarot, može da nas navede da potcenimo rizike.

(Izvor: dnevni list Politika, 13.10.2011.)

Optimista – pesimista. Česte reči. Pesimista će ih pročitati kao: naivan – realan. Optimista kao: optimista – optimista u perspektivi.

photo © Vaughan Bourke
for openphoto.net CC:Attribution-ShareAlike

Optimista je reč koja nam dolazi od optimus, superlativa latinskog bonus – dobro.
Etimološki, optimista je onaj koji očekuje najbolji ishod neke situacije.
Pesimista je reč koja nam dolazi od pessimus, superlativa latinskog malus – loše.
Etimološki, pesimista je onaj koji očekuje najlošiji ishod neke situacije.

Ovako gledano i optimista i pesimista gledaju na svet u superlativima.
Razlika je u valenci, jedan gleda samo na plus, drugi samo na minus.
Isključivost perspektive, samo najbolje ili samo najgore, oba ova moda ostavlja sa fragmentarnim uvidom o celini.

Optimista će lako biti onaj koji gleda na svet kroz roze naočare, izbegavajući da gleda u sve ono što je loše i negativno: mane, probleme, bolest, uskraćenost, siromaštvo, smrt.

Pesimista će lako biti onaj koji gleda na svet mračno, izbegavajući da gleda u sve ono što je dobro, lepo i pozitivno: vrline, rešenja problema, izlečenja, uspehe, život i ljubav.

I jedna i druga pozicija često se svode na manevar izbegavanja odgovornosti, nalevo ili nadesno, oko celovitog gledanja na svet i život.

Optimista će često umanjivati patnje drugih ljudi, ne želeći da gleda u bilo šta što se ne uklapa u njegovu perspektivu. Okretaće glavu i tako će biti izvor i povod za bol i osećanje odbačenosti.
Pesimista će često mračiti svojim komentarima i reakcijama uspehe, zadovoljstvo, pokušavaće da svuče druge do svoje perspektive.

A ukoliko u optimizmu i pesimizmu, nađemo klicu svesti o onom drugom, i tako pokušamo da prekinemo ovu reprodukciju dualizma i zaobilaženja nalevo i nadesno oko odgovornosti i celovitosti, možemo da izgradimo treću perspektivu iz koje i optimizam i pesimizam poprimaju sasvim drugo značenje i tako imaju i sasvim drugačije posledice po nas kada životu pristupamo iz jedne od njih.

Iz optimizma koji ne okreće glavu od negativnog i lošeg, gledaćemo u sve ono što možemo da uradimo da pomognemo, promenimo, okrenemo nabolje. Gledaćemo u mogućnosti.

Iz pesimizma koji nije opravdanje kojim se peremo od odustajanja, lenjosti, potrage za privilegijama, uračunavaćemo sve one zamke i prepreke koje mogu da nas snađu dok pokušavamo da postignemo neki cilj i stignemo negde, napravimo nešto. Gledaćemo u povratne informacije. Obratićemo pažnju na ishode naših postupaka i posledice naših reči.

Dakle, kako biti Optimista?

1. Ne okrećite glavu od lošeg/problema

Ako ne uračunavate loše i negativno u svoje gledanje na život, ljude, sebe, situacije – u pogledu čega ste optimista? Da će dobro i najbolje da se stvori samo od sebe? Da će loše i negativno da nestane zbog toga što ste okrenuli glavu? Da vas neće sačekati iza sledećeg ćoška podsećajući vas da i ono ima pravo i razlog da postoji i da je važno.

2. Gledajte u loše/problem

Gledajte u problem i tražite načine da ga rešite. Da biste videli šta je nešto, treba da u to pogledate. Očekujući samo loše u lošem, samo problem u problemu, odlazite od najelegantnije mogućnosti da nađete rešenje za njega. Rešenje nije odvojeno od problema neprobojnim staklom, ono je deo problema, način na koji problem preformulišete. Okrećući glavu od problema okrećete je i od rešenja.
Ali slobodno koristite periferni vid, on nam često daje više informacija od direktnog buljenja. Pogledajte noću u zvezdano nebo, više ćete zvezda videti krajičkom oka nego kad pogledate direktno u njih.

3. Uradite nešto, pokušavajte

Ako ne možete ništa drugo ohrabrujte, podržavajte, saslušajte, gledajte u polu punu čašu, ponavljajte da je polu puna. Reči su moćne, ne samo što posreduju u našem opažanju stvarnosti, već, mnogi će reći, one jesu ta naša stvarnost. Ali, ako ponavljate afirmacije iz straha ili u negativnim formulacijama, ponavljaćete i strah i problem uvereni da idete za rešenjem i izlazom iz situacije.

4. Koristite svoju volju

Ako se povučete sa svojom voljom iz sveta, ona može biti i snažna i težiti najdivnijim ciljevima, ali oni se ne mogu ostvariti tamo gde nisu, ostvarivaće se samo u mašti.
Često se, govoreći o okolnostima u kojima smo se našli, povlačimo potpuno iz njih svojom voljom. Gledamo na okolnosti kao na nešto što je veliko, ali ne dovoljno veliko da obuhvata i našu volju.

Okolnosti obuhvataju našu volju, možda je kap u moru, ali ta kap je deo okolnosti nad kojim imamo potpunu i neuskrativu vlast.

5. Preuzmite odgovornost

Optimizam koji zatvara oči pred lošim i problemima, okreće glavu i od svih drugih ljudi. Uplašen pred životom, on ga i ne gleda, uplašen pred problemima – beži od ljudi sa problemima. Kada se sam nađe u problemu, očekuje magijsko rešenje. Očekuje da neko drugi reši problem, ukoni prljav veš i tako mu omogući nastavak roze života. Optimista bez odgovornosti je problem za druge; u krajnjem ishodu, identičan pokušaju pesimiste da mračenjem i odricanjem od delanja prebaci loptu na druge da rešavaju njegove probleme. Bez odgovornosti, optimista očekuje da drugi kao svemoćni roditelji završavaju njegove poslove, a da on ne uprlja ruke; pesimista je razočaran i rezigniran što drugi to ne čine za njega.

Kakve god da su okolnosti, postoje stvari koje, unutar njih, možete da učinite. Odlučiti da ne učinimo ništa je takođe odluka. Nismo prestali da budemo oni koji prave izbore, samo smo napravili izbor da čekamo da neko drugi uradi nešto umesto nas. Odrekli smo se svoje slobodne volje. To je u isto vreme lepota i užas slobode, slobodno možemo čak i da je se odreknemo.

Čineći ono što možemo unutar okolnosti otvaramo nove mogućnosti za nas. Menjamo okolnosti. Ono što učinimo je ona jedna kap u moru okolnosti koja teče zajedno sa njima. Učeći da se ne povučemo iz nje, da budemo i u njoj, saznajemo postepeno da nije u pitanju samo jedna kap u velikom moru. Svaki naš optimistički čin je jedna takva kap i ako ne zaboravimo da menjamo samo onaj deo koji obuhvata naš život i ne pomislimo da treba da menjamo celo veliko more da bi to postigli, te kapi će biti dragocene kao prva kiša posle suše.

Optimista je onaj koji Može i Hoće.

Ono što ne možete, jer vam alternative vam nisu dostupne (npr. da letite, budete viši za 20 cm, promenite nekog drugog…), možete da hoćete; ono što možete i imate moć da promenite, možete i da nećete, jer vam se ne dopadaju alternative koje vidite pred sobom. Ali, dok ne spojite Mogu i Hoću, niste optimista i najbolji scenario se ne ostvaruje, jer smo se kao stvaraoci povukli. Čineći ono što možemo pozivamo Život da nas iznenadi nepredviđenim alternativama i mogućnostima, kojima nam proširuje polje našeg ostvarenja. Dok ne probate ne možete znati koliko je često Život rad da se odazove ovom našem pozivu.

Izvor: B92.net  http://bit.ly/eVjdTu

photo © Michael Jastremski
for openphoto.net CC:Attribution-ShareAlike


Prema najnovijem istraživanju najvećeg sajta za zapošljavanje u Srbiji, Infostuda veliki broj zaposlenih u Srbiji, značajno je opterećen poslovnim obavezama.

Najveći broj ispitanika provodi od 41 do 50 sati nedeljno na poslu, manje od 40 sati nedeljno na poslu provodi 31% ispitanika, dok čak 21% provodi i više od 51 sat.

Čak 69% ispitanih posao „nosi“ kući , od kojih ipak otprilike polovina ljudi to radi retko, a ostali povremeno ili često. Svega 31% učesnika u istraživanju pravi jasnu granicu između slobodnog i radnog vremena.

Osim toga što se posao fizički donosi kući, čak 94% učesnika u istraživanju posao nose i u svojim mislima kući, od kojih više od pola to radi jako često.

Ovo razmišljanje o poslu je za 37% ispitanih izuzetno opterećujuće, dok 51% kaže da ih to generalno opterećuje, ali da je podnošljivo. Ipak, 12% onih koji o svom poslu razmišljaju i nakon završetka radnog vremena to radi sa prijatnim osećanjima. Svega 6% ne razmišlja o svom poslu i nakon završetka radnog vremena.

Kada imaju slobodnog vremena, zaposleni najviše vremena troše na porodicu, bračnog/ljubavnog partnera, kućne poslove, odmaranje i prijatelje.

Zaposlenje i prijateljstva

Približno svaki treći ispitanik (32%) je uspeo da sačuva stara prijateljstva i nakon zaposlenja, odnosno i pored svih obaveza koje posao nosi, dok je oko polovine njih koji su u tome uspeli, sklopilo i nova prijateljstva. 38% se udaljilo od nekih prijatelja, ali je našlo i nove. Loš uticaj manjka vremena na prijateljstva osetilo je 26% ispitanih koji su se udaljili od nekih prijatelja, a 4% se, u ovom pogledu, potpuno izolovalo otkako se zaposlilo.

Posao i ljubav

Prema iskustvima učesnika u istraživanju, u 56% slučajeva, da, posao je imao negativan uticaj na njihove ljubavne veze, ali generalno ne previše. Od tih 56% slučajeva, kod svakog petog je taj uticaj bio veliki, kod više od polovine je posao samo donekle bio negativan uticaj, a kod više od četvrtine taj uticaj je bio skoro neprimetan. Kod 38% učesnika u istraživanju posao uopšte nije uticao na njihove ljubavne veze, a u 4% slučajeva, posao je imao pozitivan uticaj.

Posao i hobiji

Čak 69% ispitanika ima vremena za hobije i druga lična interesovanja, od kojih je većina rekla da je to ipak u manjoj meri nego kada nisu bili zaposleni. 26% ipak nema vremena za to, a 5% nema ni želju da se bavi nekim hobijem.

Kad bi dan bio bar malo duži…

U želji da otkrijemo da li je dan od 24 sata dovoljno dugačak za ispunjenje svih planova zaposlenih ljudi i da vidimo koliko bi to sati bilo idealno da je dan duži, došli smo do sledećih informacija:
• 77% ispitanika želi da dan bude duži od 24 sata
• najpoželjniji „produžetak“ dana bi bio otprilike između tri i pet sati
• najčešći uzrok potrebi za dužim danom nije prekovremeni rad, već želja za više privatnog vremena (45% ispitanih), a na drugom mestu je posao koji odnosi dosta više vremena nego što bi trebalo (45%)

Prema rezultatima istraživanja, 28% muškarca provede više od 50 sati nedeljno na poslu dok je taj procenat daleko manji kod žena i iznosi 16%.

Svaki peti muškarac jako često nosi posao kući, dok to radi tek svaka 7. žena. Ipak, iako svoje poslovne obaveze ne nose kući, ženama je veće opterećenje kada razmišljaju o poslu nakon radnog vremena.

Zanimljivo je da su žene otvorenije za sklapanje novih prijateljstava pa je čak 59% učesnica u istraživanju stvaralo nove prijatelje otkako su se zaposlile, makar to značilo i udaljavanje od starih prijatelja, dok je taj procenat kod muškaraca nešto manji i iznosi 51%

To što muškarci uopšteno više vremena posvećuju poslu, može biti jedan od uzroka njihovoj težnji da manje vremena (u odnosu na žene) posvete spremanju po kući, a više na hobije, odmaranje i na ljubavni život.

Uočljivo je i da žene u većoj meri provode vreme u obavljanju kućnih poslova, kao i sa svojom porodicom i prijateljima, i rađe ovim poslednjim stvarima posvećuju vreme u odnosu na muškarce. Interesantno je i to da žene više pažnje posvećuju ličnom usavršavanju u odnosu na muškarce.

Najmanje vremena ima…

Reklo bi se da najmanje slobodnog vremena i/ili najviše obaveza imaju osobe starosti između 26 i 40 godina jer su oni u najvećoj meri nezadovoljni dvadesetčetvorosatnom dužinom dana i želeli bi da imaju više vremena za svoje svakodnevne obaveze.

U skladu sa tim da osobe starosti od 26 do 40 godina najviše čeznu za dodadnih nekoliko sati tokom dana, može da se primeti i da ta kategorija ispitanika najmanje (u odnosu na ostale) ima vremena za lično usavršavanje i hobije.

Prema odgovorima na pitanje „Na šta najviše trošite svoje vreme?“ sasvim se jasno mogu videti razlike prema starosti ispitanika. Vrlo je uočljivo da porodica prvo mesto zauzima tek kada se navrši 36. godina, dok je kod mlađih do tada na prvom mestu bračni/ljubavni partner. Zanimljivo je i da se tek od 31. godina češće slobodno vreme troši na kućne poslove.

Jedno od razočaravajućih zaključaka do kojeg se može doći na osnovu rezultata istraživanja jeste podatak da, kako starimo, sve manje vremena imamo za odmaranje i prijatelje. Interesantno je i to da osobe starije od 55 godina radije i više, u odnosu na ostale ispitanike, troše svoje vreme na hobije i lično usavršavanje.

Koliko ljubavne veze/brak utiču na korišćenje slobodnog vremena

Ispitanici koji su u ozbiljnoj vezi/braku, shodno tome, najviše vremena troše na svog ljubavnog partnera, a reklo bi se da je to „na štetu“ vremena za odmor, prijatelje, lično usavršavanje i hobije. Ipak, na ljubavnog partnera i najrađe troše svoje slobodno vreme.

Radni status i korišćenje slobodnog vremena

Ova razlika je najizraženija kod samostalnih preduzetnika / umetnika koji, za razliku od ostalih ispitanika, vrlo malo vremena provode radeći kućne poslove. Ako ste pomislili da se umesto toga odmaraju, pogrešili ste, jer su i u pogledu korišćenja vremena za odmor daleko od proseka. Naime, oni toliko vremena koliko koriste za odmor, koriste i za dovršavanje poslovnih obaveza.

Dovršavanju poslovnih obaveza u slobodno vreme se, u većoj meru u odnosu na ostale ispitanike, posvećuju i honorarni radnici.

Izvor:  Economy.rs i  Infostud.com

Svima se dešava da odreagujemo ishitreno i oštro u nekim situacijama. Ako nam pređe u naviku da tako lako pucamo po šavovima, to nam može navući sive oblake na sreću i generalno raspoloženje.

Image: Evgeni Dinev / FreeDigitalPhotos.net

Ponekad je dobro rešenje i brojati do 10, ali ko je sve u stanju da toliko broji kada nervi već popuštaju.

Nudimo vam grupu pitanja na koja je dobro odgovoriti pre nego što pustimo da situacija kontroliše nas, umesto obrnuto.

Možda nisam u pravu? Niko ne voli da ga kritikuju i da ne bude u pravu. Pogotovo kada nam neko skreće pažnju da smo i dalje dete kada je reč o nekim stvarima, a to smo, zapravo, samo mi. Istina je, nekad zaista nismao u pravu. Prvo se zapitajmo, onda reagujmo.

Da li ovo išta rešava? Nađemo se u prilikama kada oko iste stvari gubimo razum iznova i iznova. Istina je da ljudi imaju navike koje mogu beskrajno da iritiraju i one se nikada neće promeniti. Kada neko ne odgovori na poruku, ne ispuni zadatak na vreme, konstantno kasni ili mljacka dok jede, to može da nas dovede do ivice ludila. Međutim, da li će nas izliv negativnih emocija ili bes lišiti njihovih navika? Neće. Ništa nećemo popraviti, samo ćemo se osećati gore.

Da li popravljam situaciju? Kada nas neko blizak jako iznervira i kada krenemo da vičemo i da se praznimo,koliko puta smo samo preneli raspravu na sasvim drugi nivo? Koliko puta smo načeli teme za koje smo mislili da više nisu sporne? Ničim ne popravljamo situaciju, smao od jedne pravimo dve.

Da li bi trebalo da pomognem? Često gubimo razum u svađi i ljutnji jer smo sami nemoćni da rešimo problem. Često to radimo i kada ne možemo drugome da pomognemo pa se na neki suludi način vadimo iz bezizlazne situacije. Naša krivica nema noge ali ide vrlo daleko, bez pitanja. Nađimo zajednički jezik i nađimo tako i koren problema.

Da li mi je sve po volji? Kada sami sebi nismo napravili ugođaj, skraćuje nam se fitilj. Niko nije kriv što nam je hladno, što nismo jeli pre nego što smo pošli, što nam je prazna baterija ili što smo zakasnili na premijeru. Zaista, koji god problem nastane u takvim trenucima, čini nam se bezbroj puta većim jer i sami nismo načisto. Tada se istresamo na svima osim na sebi. To tako ne ide.

Mogu li se našaliti na ovaj račun? Humor može biti i više nego učinkovit, ali je vrlo teško smejati se kada je situacija pomalo kritična. Treba naći u sebi komedijaša koji od svega može zbijati šale.

Nije lako pričati sam sa sobom kada sve izmiče kontroli, ali vredi pokušati. Ako niko neće biti uvređen i ako se problem reši sa uspehom, onda vredi popričati sa sobom. Vremenom će to postati praksa a ne pucanje po šavovima.

Izvor: B92.net

Čovek je sedeo na stanici metroa u Vašingtonu. D.C i počeo da
svira violinu. Bilo je hladno decembarsko jutro. Svirao je šest
Bahovih komada oko 45 minuta. Za to vreme, pošto je bilo radno
jutro, izračunato je da je bar hiljadu ljudi prošlo kroz stanicu,
najveći broj njih odlazeći na posao.
Nakon tri minuta sredovečni čovek je primetio muzičara koji
svira. Usporio je, zastao na par sekundi, a onda požurio da
stigne na vreme. Minut kasnije, violinista je primio prvi dolar
kao napojnicu: žena mu je bacila dolar u kutiju bez zastajanja,
i nastavila da hoda. Nakon par minuta neko se naslonio na zid da
ga sluša, ali je onda čovek pogledao na sat i ponovo počeo da hoda.
Očito je kasnio na posao.

Najviše pažnje je pokazao trogodišnji dečak. Majka ga je požurivala,
ali je dete zastalo da čuje violinistu. Majka ga je povukla i dete
je nastavilo da hoda neprestano se osvrćući. Takvu reakciju pokazalo
je još nekoliko dece, ali svi roditelji bez izuzetka, primorali su
ih da nastave dalje.

Za 45 minuta sviranja, samo šest ljudi se zaustavilo i kratko slušalo
muziku. Oko 20 je dalo novac, ali su nastavili da hodaju normalnom
brzinom. Sakupio je 32$. Kada je prestao da svira, nastala je tišina,
ali to niko nije primetio. Niko nije zatapšao niti je pokazao bilo
kakvu reakciju.

Niko nije znao da je violinista bio Joshua Bell, jedan od najboljih
muzičara sveta. On je svirao jedno od najintrigantnijih dela ikada
napisanih, na violini vrednoj 3,5 miliona dolara. Dva dana pre sviranja
u metrou, Joshua Bell je rasprodao koncert u Bostonskom pozorištu gde
je karta koštala 100$.

Ovo je stvarna priča. Joshua Bell je svirao inkognito u okviru
eksperimenta koji je organizovao list Vašington Post, o percepciji,
ukusu i prioritetima koje ljudi imaju. Osnovno pitanje za eksperiment
je bilo: Na javnom mestu u neadekvatno vreme:

Da li primećujemo lepotu?
Da li zastajemo da bismo u njoj uživali?
Da li prepoznajemo talenat u neočekivanom kontekstu?

Jedan od mogućih zaključaka ovog iskustva mogao bi biti:
Ako nemamo minut da zastanemo i slušamo jednog od najboljih muzičara
sveta koji svira najbolju ikad napisanu muziku, koliko drugih stvari
onda tako propuštamo?

Izvor:  washingtonpost.com

Biti optimista mnogo je bolje za vaše zdravlje i značajno može smanjiti šanse da vas pogodi srčani napad ili čak da umrete, pokazala je najnovija studija Univerziteta Pitsburg, a prenosi britanski Telegraph.

Istraživači su došli do zaključka da su ljudi koji pozitivno gledaju na život boljeg zdravlja od pesimista. U najvećoj studiji do sada koja ispituje uticaj pozitivnog razmišljanja na zdravlje, istraživači su pratili medicinske rezultate 97.000 žena u SAD sa različitim pogledima na život.

Nakon osam godina ispitivanja, podaci pokazuju da optimisti imaju devet odsto manje šansi da ih pogodi srčani napad i 14 odsto manje šansi umiranja u bilo kom slučaju.

Iako su analitičari naveli da s medicinskog stanovišta nije najjasnije zašto su optimisti zdraviji, podaci pokazuju da su oni manje depresivni i manje puše cigarete, dok takođe u odnosu na pesimiste, osećaju se mlađim, imaju u proseku viši nivo edukacije i zarađuju više, kao i da su religiozniji od pesimista.

Izvor:  economy.rs

„Ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh“. Sigurno se pitate kako je bio mudar onaj koji je izgovorio ovu rečenicu, međutim, da li je uspeo da je sprovede u delo? U glavama većine ljudi se javljaju ista ili slična razmišljanja, ali skoro niko se ne usuđuje da ih sprovede.

Oni ljudi koji su premostili deo od pukog razmišljanja do stvarnog delanja saznali su značenje gore pomenute rečenice. Ako se pitate da li je lako, dobićete odmah odgovor, nije lako…, ali je izvodljivo. Kao kada odete u prodavnicu i izaberete sve potrebštine koje želite da kupite, dođete na kasu i platite, tako je slično i sa vašim životnim ciljevima, samo što je mala razlika u tome što kod njih prvo morate da platite, a tek onda da dobijete ono što ste izabrali. Ali, uvek se postavlja ono pitanje: Kako? Odgovor na ovo pitanje su dali mnogi uspešni ljudi koji za svoj uspeh mogu da zahvale principima kojima su se vodili tokom svoje karijere. Ugledni svetski stručnjak iz oblasti psihologije uspeha Brajan Trejsi (Bryan Tracey) je uspeo da nakon nekoliko godina istraživanja pronađe i na jednom mestu objedini principe za ostvarivanje svih vaših ciljeva. Sada ćete imati priliku da proniknete u tajne svih uspešnih ljudi i videćete da nije neostvarljivo.

21 korak za zacrtavanje i ostvarivanje svih ciljeva:

1. Oslobodite svoj potencijal – Imajte uvek na umu da je vaš potencijal neograničen. Šta god da ste dosad postigli u životu, to je bila samo priprema za divne stvari koje možete da postignete u budućnosti.

2. Preuzmite komandu nad svojim životom – U potpunosti ste odgovorni za sve što ste danas, za sve što mislite, govorite i radite, i za sve što odsad postanete. Odbijte da se izgovarate ili krivite druge. Umesto toga, svakodnevno napredujte u pravcu svog cilja.

3. Stvorite svoju vlastitu budućnost - Zamislite da nemate nikakvih ograničenja u pogledu toga šta možete da radite, budete ili da imate u narednim mesecima i godinama. Razmišljajte i planirajte svoju budućnost kao da imate sva potrebna sredstva da biste stvorili život kakav želite.

4. Jasno odredite svoje vrednosti – Vaše suštinske vrednosti i ubeđenja vas definišu kao ličnost. Temeljito razmislite o tome u šta istinski verujete i do čega vam je u životu stalo. Odbijte da odstupite od onoga što smatrate da je ispravno.

5. Zacrtajte svoje istinske ciljeve – Odlučite šta zaista želite da postignete u svim oblastima života. Jasnoća je od sustinškog značaja za srećan život i vrhunski učinak.

6. Odlučite koja je vaša glavna svrha – Potrebna vam je središnja svrha oko koje ćete graditi život. Mora da postoji jedan cilj koji će vam, više od svega ostalog, pomoći da ostvarite svoje ostale ciljeve. Odlucite šta je to i sve vreme radite na tome.

7. Analizirajte svoja uverenja – Vaša uverenja o sopstvenim sposobnostima i svetu oko vas imaće više uticaja na vaša osecanja i postupke nego bilo koji drugi faktor. Vodite računa da vaša uverenja budu pozitivna i dosledna s ostvarivanjem vašeg maksimuma.

8. Počnite iz početka – Pažljivo analizirajte svoju polaznu osnovu pre no što se date na ostvarivanje svog cilja. Odredite koja je vaša trenutna situacija i budite iskreni i realni u pogledu toga šta želite da postignete u budućnosti.

9. Merite svoje napredovanje – Odredite jasne oznake i merila prema kojima ćete se ravnati na putu prema svom cilju. Na taj način ćete moći da procenite koliko dobro napredujete i usput izvršite neophodna prilagođavanja i ispravke.

10. Uklonite prepreke - Uspeh se svodi na sposobnost da rešavate probleme i uklanjate prepreke na putu do svog cilja. Srećom, rešavanje problema je veština koju možete da naučite kroz praksu i tako ostvarite svoje ciljeve brže nego što ste ikad pomišljali da je moguće.

11. Postanite stručnjak u svojoj branši - U sebi već sada imate sposobnost da budete među najboljima u svojoj branši, da se svrstate u 10% najboljih u svojoj branši. Zacrtajte to sebi kao cilj, radite na tome svakog dana i nemojte prestati sve dok i to ne ostvarite.

12. Povežite se s pravim ljudima – Vaš izbor ljudi s kojima živite, radite i družite se, imaće više uticaja na vaš uspeh nego bilo koji drugi faktor. Odlučite još danas da gradite veze samo s ljudima koji vam se dopadaju, koje poštujete i kojima se divite. Ako želite da i sami budete orao, tada letite s orlovima.

13. Napravite plan akcije – Obična osoba s dobro razrađenim planom optrčaće mnogo krugova oko genija koji nema nikakav plan. Vaša sposobnost da planirate i organizujete unapred omogućiće vam da postignete čak i najveće i najsloženije ciljeve.

14. Naučite da rasporedite svoje vreme - Naučite kako da udvostručite i utrostručite svoju produktivnost, učinak i rezulatate kroz primenu praktičnih i oprobanih načela upravljanja vremenom. Uvek odredite prioritete pre nego što počnete i potom se skoncentrišite na najbolju upotrebu svog vremena.

15. Svakodnevno preispitujte svoje ciljeve - Svakodnevno, svake nedelje, svakog meseca, odvajajte malo vremena da preispitate i ponovo procenite svoje ciljeve. Proverite da li ste i dalje na željenom kursu i da li još uvek radite na ostvarivanju onoga što vam je važno. Budite spremni da modifikujete svoje ciljeve i planove u skladu sa novim informacijama koje

dobijate.

16. Neprestano vizuelizujte svoje ciljeve - Režirajte filmove koji se vrte u vašoj glavi. Vaša mašta je pretpremijera dolazećih atrakcija vašeg života. Stalno iznova „gledajte“svoje ciljeve kao da ste ih već ostvarili. Vaše jasne, uzbudljive mentalne predstave aktiviraju sve vaše mentalne moći i privlače u vaš život željene ciljeve.

17. Aktivirajte svoj nadsvesni um – U sebi i oko sebe imate neverovatnu moć koja će vam doneti sve i bilo šta što želite ili vam je potrebno. Redovno zalazite u ovaj čudesni izvor ideja i spoznaja za postizanje ciljeva.

18. Budite uvek fleksibilni - Budite načisto u pogledu svog cilja, ali zato fleksibilni u pogledu procesa njegovog ostvarivanja. Budite uvek otvoreni prema novim, boljim, bržim, jeftinijim načinima da postignete isti rezultat, a ako nešto nije delotvorno, budite spremni da pokušate drugačiji pristup.

19. Oslobodite svoju urođenu kreativnost – Imate više kreativne sposobnosti za rešavanje problema i da iznađete nove i bolje načine za ostvarivanje svojih ciljeva nego što ste je ikad upotrebili. Vi ste potencijalni genije. Možete da iskoristite svoju inteligenciju za prevazilaženje svake prepreke i ostvarivanje bilo kog cilja koji sebi zacrtate.

20. Uradite nešto svakog dana – Upotrebljavajte „načelo inercije uspeha“, tako što ćete da krenete u pravcu svog cilja i svakodnevno činite nešto što će vas približiti onome što želite da postignete. Sklonost ka akciji je od suštinskog značaja za vaš uspeh.

21. Istrajte na putu uspeha – U konačnoj analizi, vaša sposobnost da istrajete duže od svih ostalih je kvalitet koji će vam obezbediti veliki uspeh u životu. Istrajnost je samodisciplina i istinsko merilo vaše vere u sebe. Unapred odlučite da se nikada nećete predati!

U ovom kratkom pregledu koraka koje morate da preduzmete da biste bili uspešni upoznati ste sa načinima kako da ostvarite uspeh, a ostalo je na vama da se potrudite da ova načela sprovedete u delo. Za početak je dobro što ste makar pročitali ovaj tekst, ali ako ne uradite nešto odmah po završetku čitanja, onda je vreme provedeno uz gore navedene principe bilo čisto turistički. Ako niste rešili da uradite nešto konkretno, pročitajte ovaj tekst još jednom.Posle ovih saznanja više ništa neće biti isto, nećete moći da se pravdate kako su neki ljudi uspešniji od vas i kako vi jednostavno ne možete da uradite nešto na ostvarenju svojih ciljeva.Otkrivene su vam tajne uspešnih ljudi a ostalo je na vama. Srećno!

Izvor: b92.net

Piše: Jovica Vučković

Kada smo prerasli temu šta znači biti uspešan i kako su neki ljudi uspešniji od drugih, saznali smo da svi oni primenjuju neka pravila. Kada kazemo pravila svi pomisle kako je to nešto što je neko propisao da nas zastraši i li da nas ograniči da ne možemo da radimo šta hoćemo i da živimo kako mi hoćemo. Ali,naprotiv, ova pravila su jedina pravila koja ne morate da poštujete, ali kada ih naučite prosto ćete želeti da ih svakodnevno primenjujete i nećete moći da zamislite da vam dan počne bez njih.

U prethodnom poglavlju smo naučili kako da se zainteresujemo da uopšte sami pokrenemo neki biznis ili bilo šta gde bismo mi sami bili inicijatori nekakvih akcija. Sada smatramo da ste već spremni da počnete sopstveni biznis ili da neku svoju ideju koja će vam doneti novac sprovedete u delo. Svi ljudi koji su danas uspešni u bilo kojoj oblasti nekad su bili neuspešni, i to je neoboriva činjenica. Oni su verovali vi ili ne, bili u istoj poziciji i situaciji u kojoj ste vi sada. Jedan od prvih koraka u njihovom uspehu je bio da urade ono što upravo vi radite sada kada čitate ovaj tekst, hteli su da se upoznaju sa pravilima kako da ostvare uspeh.

Vidite, vi ste sada već uspešni samo zato što ste se zainteresovali da pročitate ovaj tekst. U vama se nazire iskra preduzetničkog plama. Svi ti uspešni ljudi su isto kao i vi sada bili i malo skeptični kada su čitali ovakve tekstove, sve dok nisu rešili da ponešto od onoga što su pročitali i primene u stvarnom životu.

Kada odlučite da primenjujete ova pravila činiće vam se da je lako i da to svako može, kako vreme bude odmicalo shavtićete da samo oni koji su odvažni i istrajni uspevaju, proverite da li ste vi jedan od njih. Poznati svestki govornik,pisac i marketinski stručnjak Burk Hedzis (Burke Hedges) je izdvojio delić pravila iz svog veoma obimnog istraživanja na temu uspeha u biznisu i predočio je čitaocima.

On je uspeo da ih svede na tri jednostavna pravila koja svako može da razume i primenjuje.

Postoje tri apsolutne, neosporne filozofije za uspeh, koje ako želite da ih primenite u svom biznisu, mogu da postanu deo vaše lične biznis strategije i standarda pomoću kojih idete napred i postižete neverovatan uspeh.

Kao što znate, ako idete putem na dole i tamo naiđete na liticu sa desne strane i liticu sa leve strane, neosporno je da ćete nastaviti da idete pravo napred tim putem. Nećete čak ni prilaziti blizu tih litica jer je jedno apsolutno tačno, a to je da ćete sigurno pasti ako to učinite. Ova tri pravila su slična tome, ako načinite od njih vaše lične standarde za uspeh, ona će postati nešto trajno u vašem životu. Ona će vam omogućiti da ostanete fokusirani na putu ostvarenja vaših ciljeva.

Pravilo broj 1: Neka bude zabavno
Neka vam glavna odrednica bude da vaš biznis postane zabavan. Nemojte se obazirati na male stvari. Odbijte da se uznemiravate zbog malih stvari koje ne mogu da vrše nikakav uticaj. Biznis je ono što mi želimo da radimo, a ne ono što moramo da radimo. Potrebno je izvesno vreme da počnete da se smejete na vaše greške. Stavite naglasak na humor pogotovo onda kada drugi ne vide ono što vi vidite. Kada vam klijent kaže „ne“,on to ne kaže vama lično, nego to kaže vašoj ponudi.
Hajde da se suočimo sa činjenicom, ako se vi ne zabavljate, zašto bi neko hteo da posluje sa vama?

Ljudi žele da posluju sa nekim ko je srećan i ko voli život. Zato odlučite još danas da vam posao koji radite ne bude teret. Umesto toga, napravite izbor da uživate u životu i da stvari gledate sa vedrije strane i zabavno.

Pravilo broj 2: Budite realni
Ovo je veoma važno, veliki biznis i vi ne možete očekivati da ostvarite šestocifreni dohodak ulažući svega jedan sat vremena nedeljno – to jednostavno nije ralno. To znači da morate da razvijete novi set veština.

Ovim putem vaš biznis neće postati lakši, nego ćete vi postati bolji. Morate postati bolji u istraživanju, angažovanju ljudi, pronaći ljude koje tražite, pronaći osobe koje su radoznale i pretvoriti ih od radoznalaca do ozbiljnih stručnjaka.

Naučiti da održavate odnose sa ljudima je nešto što morate da uradite. Postati bolji u slikanju vaše budućnosti i biti siguran da je set vaših veština i dnevnog truda u skladu sa vašim očekivanjima. Biti realan znači znati da od deset ljudi sa kojima razgovarate o vašem biznisu, bar polovina njih će misliti da „niste normalni“, troje od njihćce hteti da probaju vaš proizvod, a jedan će hteti da sponzoriše vaš poduhvat.

Biti realan znači znati kolike su vam šanse. Kako napredujete dalje vaši odnosi će biti sve bolji, vaše veštine će se poboljšati i vi ćete biti sve bolji i bolji, i možete očekivati veće rezultate. Kada jednom zadržite realnost, pitanje je samo koliko ćete ljudi videti, ispričati im vašu priču, i ostvariti rezultate koje očekujete.

Ako hoćete da angažujete deset ljudi, morate da razgovarate sa sto ljudi – to znači biti realan.
Morate imati cilj ,plan na duge staze. Vaš plan mora biti minimum na tri godine, neki preporučuju i pet godina. Taj biznis ne sme biti „obogatiti se preko noći“ biznis.
Kada ste napravili plan,sada možete zaraditi više novca i omogućiti drugim ljudima da zarade, ali pokretanje biznisa nije lutrija koja će vam doneti novac, već morate da radite. Morate početi sa kratkoročnim ciljevima, zatim počnite da pravite dugoročne ciljeve.
Morate imati viziju za 3-5 godina vašeg biznisa, a onda napravite plan kako da ostvarite sve ciljeve vezane za taj biznis.

Pravilo broj 3: Nastavite dalje
Veoma je važno da radite na vašem biznisu svaki dan. Bez obzira na sve ,uradite pomalo svakog dana. Možete da čitate knjigu o poboljšanju veština, postavljanju ciljeva i menadžmentu.
Možete provesti vreme u istraživanju, pozivajući ljude i pričati im o vašim zamislima, jednostavno radite nešto svakog dana. Stalan trud tokom vremena će vam doneti rezultate. Nemojte odustati. Samo idite napred. Kako idete napred tako ćete postati sve bolji. Upoznaćete više ljudi sa vašim namerama i ciljevima i nećete oklevati zbog toga što znate da se krećete ka vašim ciljevima i znate da ćete ostvariti rezultate. Ustvari, kada ne činite da vaš biznis ide napred, on i dalje ide negde – ide unazad.
Zato je veoma važno da on svakog dana ide napred. Činjenica je da kada se zabavljate vi privlačite ljude koji isto žele da se zabavljaju, radite nešto što menja kvalitet ljudskih života, to mora da bude zabavno. Vaša očekivanja moraju da budu u liniji sa vašim dugoročnim planovima. Ostvarićete te ciljeve tako što ćete raditi nesto svakog dana.
To su ukratko bila osnovna pravila ako želite da pokrenete biznis ili da angažujete ljude za vaše poslove, potrudite se da ova tri pravila budu neizostavna za vas.
Za razliku od prethodnog poglavlja o psihologiji uspeha ova pravila ne morate zapisivati stalno i podrobno ih razrađivati, dovoljno je da ih naučite jednom i da ih polako primenjujete, ne samo u biznisu, nego i u svakodnevnom životu.

Biti uspešan u bilo kojoj oblasti života nije lako, ali kada ostvarite makar jedan deo od vaših zacrtanih ciljeva, naglašavam zacrtanih, ne zamišljenih, nego zapisanih i ako je moguće naučenih napamet, onda ćete videti da sav trud koji ste uložili i svi neuspesi koje ste pretrpeli dok niste ostvarili ciljeve, zaista vrede i da se na kraju veoma isplate.
Nemojte samo sedeti skrštenih ruku i čekati da se nešto desi, jer nešto će se desiti u bilo kom, slučaju, ali veća je šansa da se nešto negativno desi ako samo sedite i ništa ne radite, jer „panta rei“, sve teče u bilo kom pravcu a sami se potrudite da teče napred a ne unazad.

Srećno!

Izvor: b92.net