Ovo je govor koji je Admiral William McRaven održao u maju 2014. godine studentima Univerziteta u Teksasu, povodom dana diplomiranja, u gradu Ostinu.

Admiral je stilski lepo i sasvim jasno napravio paralele između onoga što je naučio tokom obuke u elitnoj jedinici FOKE i toga kako se navedene lekcije mogu primeniti u životu.  Samo najbolji (najbolji u svojim oblastima), mogu da drže  govore na svečanostima povodom diplomiranja. Time se pokazuje da se vodi računa koji ljudi bi trebalo da budu uzori mladima. Sastaviti i održati govor,  jeste veština, a ovo je jedan od najboljih motivacionih govora koje sam čuo, zato je bilo vredno prevesti ga.  Verujem da će na mnoge delovati inspirativno.  Reč je o lekcijama koje McRaven  svakome preporučuje da se savladaju, kako bi život učinio uspešnijim. Ovo nije politički, nego motivacioni govor.

Pojašnjenje reči „provost“.  Na početku govora, McRaven se zahvaljuje i „provostu“ Fenvesu:  provost je vrsta radnog mesta na univerzitetima (poslovi u administraciji) u USA, Kanadi, a nešto slično postoji u Velikoj Britaniji i Irskoj.

Pratite stranicu na facebooku ili pratite me na tviteru

Kako je usmerena vaša pažnja sada i gde vam je fokus? Da li, možda, dok čitate ove reči obraćate pažnju, u pozadini, na mobilini telefon, kucate li sms ili možda proveravate e-mail? Da li ste u potpunosti prisutni u sadašnjem trenutku ili se pitate šta će biti za večeru?

Multitasking i fokus

Postoji toliko mnogo različitih stvari koje mogu da nam odvracaju pažnju, kako na ličnom, tako i na profesionalnom planu. Digitalno doba je u potpunosti okupiralo naše umove: ljudi komuniciraju više putem elektronske pošte, sms poruka, telefona i društvenih mreže nego uživo, licem u lice. Ne može se reći da e-mail nije važan – on je sada neophodan, već se postavlja pitanje da li možete stvari koje treba da uradite u toku jednog dana da obavljate tako da radite jednu stvar u jednom trenutku? I da budete dosledni u tom načinu rada.

Multitasking je protivrečan. Obavljanje više zadataka istovremeno na prvi pogled štedi vreme i energiju. Efikasno je. S druge strane, zadaci koje obavljamo izmiču nam iz fokusa, jer smo nedovoljno pažnje posvetili svakom zadatku pojedinačno.

Na putu ostvarenja dugoročnog uspeha, srešćemo se sa mnoštvo prepreka. Ne možemo da kontrolišemo sve te okolnosti, ali možemo da kontrolišemo svoj fokus. Dugoročan uspeh zavisi od stepena usredsređenosti na pojedinačne, kratkoročne zadatke, koji će u projektovanom vremenskom periodu dovesti do željenog rezultata. Ako je u svakodnevnom životu pažnja podeljena na mnoštvo stvari, onda ni dugoračan cilj ne može da bude sabran i potpun. Sastojaće se od onoga čime smo ga gradili: od ne potpuno povezanih delova.

Redukujte čulne nadražaje – inpute

Dok postajemo sve bolji u tome da obrađujemo sve više inputa koje primamo od okruženja, medija, društvenog umrežavanja i reklama, psiholozi i socijalni psiholozi istovremeno nas uče da ljudska pažnja ima ograničene resurse. Ako želimo u potpunosti da se fokusiramo na jednu stvar, trebalo bi da „pustimo“ sve ostale da se dešavaju svojim tokom. Ali, ovo je suprotno od savremene medijske kulture, ubrzanosti kao načina života i želje da budemo na svakom mestu – ako može istovremeno, da smo obavešteni i da ne propustimo „važne“ događaje.

Istina je da ako otpustite višak koji vam ne treba („let go of things“), videćete da ste bili na pravom mestu.

Zato se potrudite da radite samo one stvari koje bi trebalo da radite: važne stvari. Izoštrite svoj fokus tako da bude onakva kakva originalno jeste, nepodeljena i jedinstvena i potom dajte najbolje od sebe.

Shvatio sam da nisam, kao što većina Afrikanaca veruje, žrtva životnih okolnosti, već da sam njihov gospodar.

-         Legson Keira

Gde jesi i šta hoćeš nije isto

 Kao dečaku, Legsonu Keiru je bilo lako da sažaljeva samog sebe i veruje da ga je to što živi u afričkom Niasalendu (sada Malavi) osudilo na život pun želja. 

            Onda je u nekom udžbeniku pročitao o Abrahamu Linkolnu, siromašnom čoveku koji je izrastao u velikana nakon što se izdigao iznad svog porekla. „Nisam ni sanjao da postoji takva osoba koja je siromašnija od mene“, napisao je kasnije Legson, „koja je ipak za svog života postigla mnogo više i iznad snage moje ambicije“. Legson je odlučio da i on, takođe, želi da služi čovečanstvu, da donese promenu. Bilo mu je jasno da postoji samo jedan način da ostvari svoj cilj – ode u Ameriku i tamo stekne obrazovanje.

Polazak na put

            Bez obzira na to što nije imao novca, veze i što je imao bedno obrazovanje, 1958. je krenuo na put u Ameriku. Njegov plan je bio da pešice ode do Egipta, bosonog, udaljenog nekih 4.800 km, a da onda smisli neki način da se ukrca na brod koji plovi za SAD. Jedino što je na svom putu posedovao bila ja Biblija, Poklonikovo putovanje, jedna sekirica, čista košulja, ćebe i hrana za pet dana.

            Naravno, nije imao novca da plati put do Amerike, niti je imao ideju koji bi koledž želeo da pohađa, čak nije znao ni da li će biti primljen u bilo koju školu. Međutim, glavu je ispraznio od svega, osim potrage za snom o sticanju obrazovanja.

            Nakon 5 dana pešačenja, preko nepristupačnog terena prešao je samo 40 km i ostao je bez hrane. Ali je i dalje nastavljao, ponekad pešačeći sa strancima, ali najčešće sam. Između njega i odredišta bilo je na stotine plemena koja su govorila više od 50 jezika, od kojih Legson nije znao nijedan. Ponekad je pronalazio posao i smeštaj, ali je često kampovao i sakupljao hranu. Kada bi mu bilo teško, ponavljao je svoj školski moto – pokušaću.

            U jednom trenutku se ozbiljno razboleo i dobio groznicu, a više puta je razmišljao o povratku kući. Svaki put kada bi se obeshrabrio čitao je svoje knjige i ponovo raspirivao svoju strast.

Odabira koledž

            Petnaest meseci nakon što je započeo svoje putovanje i stigao do Kampale u Ugandi, prešavši do take nekih 1.500 km. Tamo se neko vreme odmorio radeći različite poslove i uživajući u svojoj ljubavi prema knjigama u lokalnoj biblioteci. Jedna od tih knjiga bila je i pregled nižih koledža u Americi. Otvorio je knjigu i pogled mu je pao na Skagit veli koledž u državi Vašington. Odlučio je da je to mesto gde će ići u školu.

Dobija stipendiju

            Legson je pisao dekanu Skagita objasnivši mu svoju situaciju i raspitujući se za stipendiju. Dekan je bio toliko impresioniran odlučnošću mladog Afrikanca da mu je garantovao upis u školu, kao i stipendiju i posao kojim će otplatiti sobu i smeštaj.

            Pošto je bio uzbuđen zbog dobrih vesti Legson nije bio svestan prepreka koje stoje pred njim. Bio mu je potreban pasoš, ali da bi ga dobio trebala mu je krštenica, koju njegovi roditelji, budući nepismeni, nisu imali. A kao da to nije bilo dovoljno, takođe mu je bila potrebna povratna avionska karta pre nego što se prijavi za dobijanje vize.

            Bez dovoljno novca za hranu i smeštaj, Legson je nastavio, verujući da će se nekako snaći za novac. U međuvremenu se priča o njegovom neverovatnom putešestviju raširila i dok je stigao do Kartuma, Sudan, umoran, slab i gladan, saznao je da su studenti Skagita i lokalni meštani sakupili 650 dolara koji su mu bili potrebni i da su mu pronašli smeštaj u Vašingtonu.

Stigao je i uspeo

            U decembru 1960. više od dve godine pošto je započeo svoje pešačenje, Legson Keira je stigao u Skagit koledž, još uvek noseći sa sobom svoje dve zlatne knjige.

            Legson je diplomirao na koledžu i nastavio svoje obrazovanje, dobivši doktorsku titulu na Kembridž univerzitetu u Engleskoj, gde je kasnije postao profesor politikologije, kao i autor jedne autobiografske knjige Pokušaću (I Will Try, nije prevedena na srpski) i četiri ugledna romana.

Iz knjige: Postanite ono za šta ste predodređeni, Brajan Souza.

Legson Keira je umro oktobra 2012. godine u Londonu.

U vremenu kada se komunikacija masovno odvija putem informacionih tehnologija, svoje misli i stavove, često saopštavamo na internetu i preko socijalnih mreža. To bi značilo da analizom onoga što se piše na socijalnim mrežama (facebook, twitter i dr.), možemo da utvrdimo kakve su nam misli, a kakve su nam misli, takav nam je život. Kako sam uočio da pratioci sajta Pozitivno razmišljanje na twitter-u – @Pozitivno, većinom plasiraju negativne statuse (tvitove), došao sam na ideju da napravim jednu manju analizu i da vidim da li je to tako, te da u brojkama vidim koji je odnos između pozitivnih i negativnih statusa.  Tvitovi ili statusi na tviteru, ukazuju na društvene okolnosti i reprezentuju opšte raspoloženje u društvu, ali, isto tako, ukazuju i na to kakvo je stanje u umu pojedinaca. A to je ono što mene zanima,  jer jedna je stvar to šta nam se dešava, a sasvim druga kako reagujemo na ono što nam se dešava. Zaboravljamo na  to da svojim mislima, stavovima, idejama, imamo moć da kreiramo, da stvaramo nove okolnosti, da biramo iz budućnosti ono što još nije stvoreno. Nemamo čarobni štapić, naravno, ali možemo mnogo da uradimo na poboljšanju svojih života. Um je sličan plodnom zemljištu, kaže Napoleon Hil, na njemu će uspeti usev koji odgovara semenu zasađenom pomoću čulnih utisaka što do njega dođu.  

Obavljena je analiza tvitova pratilaca sajta Pozitivnorazmisljanje.com – twitter profil @Pozitivno, u periodu od 19.03. do 23.03.2012. Analiza je obuhvatila tvitove (i ritvitove) u dva vremenska perioda u toku dana: od 12 do 15 časova i u večernjim satima  od 22 sata do ponoći. Osim pratilaca pozitivnog razmišljanja, analizom je obuhvaćen i popularni hashtag #onokad u periodu od 17. do 23 marta. Tvitovi su analizirani pomoću jednostavne klasifikacije: pozitivno/negativno. Tragalo se za onim tvitovima na koje je mogla da se primeni pomenuta klasifikacija pozitivno/negativno. Cilj istraživanja je da se utvrdi da li su razmišljanja i stavovi tviteraša u većoj meri optimistična ili pesimistična. U tom smislu, iz analite su izostavljeni tvitovi sa linkovima do različitih sajtova, pesme sa sajta Youtube, reklame, potom tvitovi čiji su sadržaji ponuda ili potraznja za poslom, prenos razlicitih informacija (npr. servisnih, stanje u saobraćaju, gužve, redovi), postavljanje linkova koji pokazuju gde se trenutno pojedinac nalazi (tzv. forskverovanje), prenosi informacija sa utakmica, seminara, a takođe su izostavljeni i opisi fizioloških stanja i različitih potreba organizma, kao što su štucanje, glad, žeđ, mučnina, vrućina u gradskom prevozu itd. Nisu analizirani ni tvitovi sa profila javnih ličnosti, kompanija, sajtova, političkih stranaka, udruženja i slično. 

Rezultati istraživanja

1. Tvitovi pratioca sajta Pozitivnog razmišljanja – @Pozitivno

Grafikon 1: Tvitovi pratioca Pozitivnog razmisljanje.  

Iz grafikona možemo da vidimo odnos pozitivnih i negativnih tvitova. Navešću neke primere.  

a) Primeri negativnih tvitova

• Jebem ti zemlju kada je najpozitivnija vijest u njoj „stiglo proljeće“.

• Kome danas možeš da veruješ? Skoro svako bi te prodao dušmanima za sitan novac. Sve zarad interesa, Prodane duše!

• Procedure procedure procedure. Zašto ljudi vole da izmišljaju sve i svašta umesto da se radi po procedurama koje su, inače, sami pisali?

• Neki ljudi su više nego beZprizorni.

• Mrzim ili još bolje prezirem one koje nose cipele s trenerkom i sandale s čarapama (ovde su u pitanju termo-čarape).

• Ne, ne, definitivno je u meni problem. Nema zbora.

• Imam osećaj da će sutra poskupeti sve za 5%, ubacuju teme na TV, što se kaže da se vlasti ne dosete.

b) Primeri pozitivnih tvitova

• Um nema zaštitne zidove. Pazite čime punite svoj um

• Vežbanje, sunce, voda, pesak, boje, kafa, čokolada i zagrljaj – pure happyness.

• Moj plan: u krevet pre 12, ustajanje pre 9, treniram…  trebalo bi od mene covek da bude.

 2.     #onokad

Grafikon 2: Hashtag #onokad

a) Negativni tvitovi

• #onokad te ni sunce ne obraduje, samo kada pomisliš sa kim sve treba 7h da radiš. Užas!

• #onokad tražis auto 10 min po parkingu i shvatiš da si se tamo juče parkirao, a danas na drugi parking. Eto.

• #onokad ne moraš rano da ustaneš i probudiš se u 7 #tuga.

• #onokad si već sat vremena na faksu, a po rasporedu imaš još do 20h.

• #onokad odes u radnju i na kasi shvatiš da si ponela ličnu kartu umesto platne kartice. Ko nema u glavi, ima u nogama.

• #onokad se jedva držiš na nogama, a imaš gomilu obaveza.

• #onokad daješ 1000 evra mesečno za hranu.

•  #onokad u šest ujutru vidiš babu da „mažnjava“ sve primerke „24 sata“ i ne veruješ da je zbog toga uranila i da joj je to vrhunac sreće…

b) Pozitivni tvitovi

• #Onokad ti nevidjeno prija da šetas ulicama grada Beograda i da sam sa svojim mislima uživas u jednom, mozda čak i suviše, mirnom danu.

• #onokad si ponosan na uspeh svojih prijatelja!! http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Nemacka/Moj-zivot/211704/Srpski-doktor-svetskog-glasa-

• #onokad te probudi cvrkut ptica prelepo jutro

 ****

               Rezultati analize su pokazali da su tvitovi (misli) korisnika tvitera dominantno negativni, pesimistični, te da se stavovi pratioca sajta Pozitivnorazmisljanje.com, ne razlikuju od stavova  druge grupe tviteraša – onih tviteraša koji ne posećuju ovaj sajt. Opšti duh na tviteru je ono što presudno određuje sadržaj tvitova. Opšti duh na tviteru u Srbiji, odlikuje se negativnom kritikom, „hejtom“, te se stiče utisak da se negativizam upražnjava kao oblik humora i u tom smislu, biti negativan na tviteru znači bit in.  Pesimizam je tako ono što se ceni i čime se identifikujete kao deo virteulne društvene zajednice.

Govoreći o marketinškoj vrednosti tvitera i tviteraša, u blogu pod nazivom Razlika između Fejsbuka i Tvitera – zašto Tviter korisnici vrede više,  , autor Istok Pavlović tvrdi da je prosečan korisnik Twittera early adopter, osoba koja ima dosta uticaja na neki svoj krug ljudi, koja inovira ideje u društvo i menja javno mnjenje u svojoj mikrozajednici. To su, prema autoru, ljudi koji imaju dara za komunikaciju. Ne ulazeći u problem marketinga na tviteru, možemo postaviti jedno drugačije pitanje, a u vezi sa ovim istraživanjem: da li je dobra ovakva vrsta uticaja koja dolazi sa tvitera i kome ona ide u korist?  Zaključujući ovaj blog, za kraj sam hteo da navedem jedan tvit koji mi se naročito dopao:

 Ne pljuje mi se po svetu, želim samo da ga posmatram.

Iako je svet pun patnje, u isto vreme on je pun mogućnosti za rešenje. – Helen Keler

Kako se slažu pozitivno i negativno? Ne tako mali broj ljudi koji zastupa “pozitivno razmišljanje” kao koncept, ideju ili jednostavno kao način razmišljanja, smatraju sve vrste negativnosti apsolutnim neprijateljima naših života. Zastupljeno je mišljenje da ako se pojavi jedna negativna misao da će to odvesti naš život u neželjenom smeru. Kako je priroda uma takva da se neprestano kreće, prima čulne utiske iz spoljnjeg okruženja i razmenjuje pojmove i ideje sa stvarnošću,  jasno je da samo pojavljivanje negativnih misli ne znači da će se desiti nešto loše. Ako posmatramo negativne misli kao takve, ono što se zaista računa jesu razmišljanja na duži vremenski rok: ako negativno razmišljate dan za danom, nedeljama, mesecima ili godinama, onda vaš život verovatno neće biti pozitivan, niti onakav kakav ste želeli da bude.

S vremena ne vreme, svi mi imamo negativna razmišljanja i neželjena osećanja, kao što su strah, anksioznost, bes, čak i depresija. Sva ta osećanja za nas predstavljaju neprijatno iskustvo i rado bismo ih se otarasili i to ako može momentalno.

Na žalost, takvo bekstvo nije moguće i to sa dobrim razlogom. Naša neprijatna osećanja jesu integralni deo naše ličnosti  i tako, kada pokušamo da pobegnemo od njih, ona nas jednostavno prate.

Činjenica je takođe da ako bismo imali mogućnost da kroz život prolazimo bez teškoća, bili bismo značajno oštećeni. Ne bismo mogli da postanemo onoliko jaki koliko bismo hteli. Nemojte zaboraviti da je Betoven komponovao svoja najveća dela nakon što je postao gluv.

Evo nekoliko razloga na koji nam negativnosti pomažu i kako ih možete iskoristiti:

1. Negativnosti su vam potrebne da bi vas pokrenule.

„Karakter se ne može razviti kroz uljuljkanost i mir. Jedino kroz iskušenja i patnju se duša može ojačati, vizija pojasniti, ambicija inspirisati i uspeh postići. Srebro se pročišćuje u vatri, pa tako i mi. U najtežim vremenima naš pravi karakter se oblikuje i otkriva.“

Fantastičan citat Helen Keler, fantastična perspektiva. Treba da izbegnemo poznatu zamku u kojoj vidimo samo problem, vidimo samo neuspeh i vidimo sam mrak. Jer, ako nema problema i ako nema patnje, naš karakter i sposobnosti ostaće ispod nivoa naših stvarnih mogućnosti i ne možemo se razvijati u pravom smislu te reči.

2. Iskoristite „negativne“ izjave i afirmacije

Postoji velika razlika između rečenice „Ja sam gubitnik i ne mogu da uradim ovo“ (samoporažavajuće negativne misli) i izjave: „Ovo neće biti lako, ali ja to moram da uradim i daću sve od sebe.“ (veoma dobra misao koja sadrži negaciju, ali zapravo predviđa nadolazeći uspeh ).

3. Negativna kritika

Negativna kritika koju vam isporučuje bliže ili šire okruženje, može delovati destruktivno i ona se može urezati u um, ostavljajući dalekosežne posledice na samopouzdanje. Međutim, Ajnštajnu su govorili da sporo uči i da je glup. Sa negativnom kritikom i odbijanjem, suočio se i tada mladi pronalazač Chester Carlson (Čester Karlson), koji je ponudio svoju ideju u 20 velikih korporacija 40-ih godina prošlog veka. Posle sedam godina odbijanja, konačno je uspeo da ubedi predstavnike Haloid-a, male firme u Ročesteru, da otkupe prava za njegov patent koji se ticao kopiranja papira. Haloid je kasnije postala kompanija Xerox.

Primeri značajnih mislilaca i pronalazača pokazuju koliko se daleko može otići i pored negativne kritike. Bilo čime da se bavite i bilo kakve da su vam ambicije, vi ste jedina osoba koja može da zaustavi negativno mentalno bombardovanje. Odbijte da se odreknete svoje vere u pozitivan ishod. Poznatog protivnika je lakše pobediti nego nepoznatog, zato slušajte one koji vas kritikuju i potom napravite distancu: razmislite o  značenju izgovorenih reči, a zatim donesite odluku da ćete nastaviti dalje.

4. Neuspešni pokušaji.

„Što više pokušavam, to mi gore ide.“ Ako vam nešto ne polazi za rukom, to ne znači da niste pametni ili da ste nesposobni, što je utisak kod mnogih ljudi. To takođe ne znači da nešto nije u redu sa vašim mozgom, duhom ili karakterom. To samo znači da metode koje koristite nisu odgovarajuće. Ako vam iskustvo govori da što više pokušavate to vam gore ide, ne pokušavajte više. Probajte nešto drugo ili nešto drugačije.

5. Strah ukazuje na pravac razvoja.

Vaša sposobnost da se suočite i suprotstavite vašim strahovima, jedan je od ključeva sreće i uspeha. Jedna od najboljih vežbi koju možete praktikovati je da identifikujete osobu ili situaciju od koje se bojite i rešite da se suočite sa strahom koji u vama nastaje. Nemojte dozvoliti da vas taj strah iznova sputava i da vas čini nesrećnom osobom. Kada odlučite da se licem u lice suočite sa situacijom ili osobom koje vam indukuju strah, od tog momenta vaše samopouzdanje počinje da raste. 

Posle kiše uvek dolazi sunce, svetlost se uvek probija kroz tamu i zima se uvek pretvara u proleće.

6. Vizuelizacija uspeha i neuspeha.

Mnoge studije su pokazale da ljudi koji ne razmišljaju samo o svojim ciljevima i snovima, već i o preprekama koje se nalaze na tom putu, imaju mnogo veće šanse za ostvarivanje svojih ciljeva. Prepreke su zapravo koraci koje treba da prođete i ako predvidite moguće prepreke, tada ćete predvideti dobar deo puta.

            Međutim, ovo ne važi za sve osobe. Oni ljudi koji su skloniji depresijama i imaju kolebljiv ili nizak nivo samopoštovanja, skloniji su tome da više vremena provode razmišljajući o preprekama i samo o preprekama, nemogućnostima koje ih sprečavaju da dobiju ono što žele. Pošto oni tek treba da se pokrenu, ne bi trebalo da se bave preprekama, već da se podsećaju da je pozitivnija budućnost moguća.

7. Pozitivno razmišljanje nije dovoljno.

Na kraju bi trebalo reći nešto jako važno: nećete postići uspeh ako je sve što radite to da zamišljate sebe u situaciji u kojoj je cilj ostvaren. To je nužno za uspeh, ali nije dovoljno. Moraju se ideje i planovi sprovoditi u delo. Ako ste proaktivni, orijentisani na delanje, imaćete mnogo veće šanse za uspeh od onih osoba koje samo sede i čekaju univerzum da ih nagradi za njihov trud u pozitivnom razmišljanju.

Foto: Image: dream designs / FreeDigitalPhotos.net

O autoru. Vasić Slobodan, master sociologije. U toku studija stipendista Vlade AP Vojvodine i Grada Zrenjanina. Godine 2005. izabran je za jednog od 100 najboljih studenata u Srbiji. Radi u Vladi Vojvodine i bavi se naučno-istraživačkim radom – trenutno je na 1. godini doktorskih studija. U decembru 2010. godine bio je jedan od lauerata za nagradu Dr Zoran Đinđić za najbolji rad iz socioloških i filozofskih nauka. Osnivač je i glavni urednik prvog sajta u regionu u oblastima ličnog razvoja i psihologije uspeha Pozitivnorazmisljanje.com. Živi u Zrenjaninu.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=HlEqTnCUNIg[/youtube]

Govor devojčice Severn Suzuki, održan na samitu Ujedinjenih nacija u Brazilu 1982. godine.

Ove godine sajt Pozitivno razmisljanje.com će predstaviti i promovisati svoje ideje na Exit festivalu, koji će se održati od 7. do 10. jula na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu. 

Vama je već poznato da je cilj ovog sajta da inspiriše i motiviše ljude na putu ličnog razvoja, te da ih neprestano podstiče da o sebi razmišljaju kao o uspešnim osobama – uprkos poteškoćama koje se javljaju na putu.  Međutim,  nije teško uočiti da je u poslednje vreme došlo do pada ukupnog entuzijazma među građanima, pa taj pesimizam nije zaobišao ni  mlade.  I to je ona pojava na koju bismo mi želeli da ukažemo.

Cilj akcije

U tom smislu, cilj naše akcije biće širenje optimizma i vere u budućnost, kako bismo podstakli mlade ljude da o sebi razmišljaju na pozitivan i afirmativan način.

Image: tungphoto / FreeDigitalPhotos.net

~ Shvatio sam da je televizija veoma edukativna. Svaki put kada je neko uključi, ja odem u drugu sobu i čitam knjigu. – Gručo Marks

Psiholozi su pokazali, kaže Brajan Trejsi, da je nivo energije i samopoštovanja utoliko niži ukoliko više gledamo televiziju. To znači da se na podsvesnom nivou ne dopadate sebi baš mnogo, ako satima sedite i samo gledate televiziju. Osim toga, ljudi koji previše gledaju televiziju takođe se ugoje i izgube fizičku kondiciju od previše sedenja.

S druge strane, televizor može da vam donese i mnogo koristi – ali samo ga isključite. Ako u dužim periodima ne uključujete televizor, odviknućete se od gledanja programa i neće vam gotovo nimalo nedostajati. Vaš televizor može biti sjajan sluga, ali užasan gospodar.

Evo nekoliko razloga zbog kojih ne bi trebalo da gledate TV.

1# Gubljenje vremena

Svaki put kada gledate televiziju, izabrali ste aktivnost kojoj ćete se posvetiti, a sve druge aktivnosti eliminisali. Jedna nepalska izreka kaže: „Sutra je dan u kojem lenji ljudi imaju najviše da rade“. To znači da ako želimo da ostvarimo svoje snove, moramo da savladamo u sebi onu negativnu osobinu koja nas u najvećoj meri udaljava od toga: odugovlačenje. Koliko puta ste odugovlačili u vezi sa nečim prosto gledajući televiziju? Zapamtite mudre reči i kineske poslovice koja kaže: „Najbolje vreme da se posadi drvo bilo je pre 20 godina, a drugo najbolje vreme da se posadi drvo je sada”; Ne dozvolite sebi da odustanete od svojih ciljeva. Nema dovoljno vremena za sve. Isključite TV.

2# Provodite vreme sa porodicom i prijateljima

Umesto što biste gledali televiziju, mogli biste više vremena provesti sa svojom porodicom i prijateljima. Jedno od merila kvaliteta vašeg života jeste i kako i sa kim provodite svoje slobodno vreme. Budite sa onima koje volite i koji su vam vredni. Kada ne uključujete televizor u trenucima kada ste s porodicom, češće će vam se dešavati da razgovarate jedni s drugima, komunicirate i smejete se.

3# Lično usavršavanje

Kad isključite televizor, oslobađate vreme koje možete upotrebiti da postanete bolja, pametnija i stručnija osoba. Ono što vam može pomoći  u odvikavanju od loših navika i dati podsticaj za lično i stručno usavršavanje, jeste da provodite vreme sa onima koji svoju pažnju fokusiraju na bitne stvari u životu.

4# Dominacija negativnog

Jedna od osnovnih karakteristika masovnih medija, jeste dominacija negativnosti. Negativno izaziva pažnju javnosti, a ono na šta je usmerena pažnja javnosti meta je medijskih oglašivača. Problem u vezi sa tim je u tome što ako pristanete da poklanjate svoju pažnju raznim vrstama negativnosti, priključićete se na tu frekvenciju. Razmislite, da li su vesti koje gledate u većini pozitivne ili negativne? Odredite sami svoju najbolju energiju. Možete zadržati svoj um pozitivnim, eliminacijom negativnih misli u trenutku kada počnu da ulaze u vaš svesni um. U slučaju TV-a, to je trenutak kada ste ga uključili. Ne zaboravite da naša realnost počinje našim mislima.

5# Bićete lenji i gojazni

Postaćete lenji za mnoge korisne stvari koje biste mogli da uradite. Vaša težina će se povećavati, gram po gram, sedeći svako veče ispred televizora, ne vežbajući. Smanjenja količina kretanja nije dobra za zdravlje. Šetnja ili trčanje na svežem vazduhu je mnogo bolje rešenje za provođenje slobodnog vremena.

6#  Sukob vrednosti

Gledanje TV-a dopušta ulazak u kuću onih vrsta slika i vrednosti sa kojima se ne slažete. Da li stvarno uživate u gledanju pojedinih emisija ili je to samo proizvod navike ili onoga što radi većina? Možda je vreme da promenite tu naviku.

7# Ne živite tuđe živote, već gradite svoj

Na kraju krajeva, zašto biste dozvolili da gledate nečije tuđe živote, umesto da živite svoj sopstveni? Zašto biste gledali o tome kako neko drugi živi svoje snove? Pritisnite dugme off i organizujte sami svoje snove.

8# Šta posle TV-a?

Odlučite šta je to što biste voleli da radite u periodu vremena u kom ste ranije gledali TV. Ovo je važno, jer ako niste u stanju da pronađete zadovoljstvo u nekom drugom interesovanju, vratićete se jednoj od najgorih opcija: televiziji.

O autoru. Vasić Slobodan, master sociologije. U toku studija stipendista Vlade AP Vojvodine i Grada Zrenjanina. Godine 2005. izabran je za jednog od 100 najboljih studenata u Srbiji. Radi u Vladi Vojvodine i bavi se naučno-istraživačkim radom. U decembru 2010. godine bio je jedan od lauerata za nagradu Dr Zoran Đinđić za najbolji rad iz socioloških i filozofskih nauka. Osnivač je i glavni urednik prvog sajta u regionu u oblastima ličnog razvoja i psihologije uspeha Pozitivnorazmisljanje.com. Živi u Zrenjaninu.

Foto:  scottchan / FreeDigitalPhotos.net

Da biste uočili nevidljive mogućnosti i rešili naizgled nerešiv problem, jedna dobra i korisna strategija jeste da rešite problem njegovim preskakanjem. Baš tako, preskakanjem. Jer, svako od nas ima nekakve probleme – neki su problemi veći i složeniji, drugi su problemi manji i jednostavniji. Verovatno vam se često dešava da kada pokušate da rešite neki problem, ispostavi se da niste u stanju da pronađete ni približno adekvatno rešenje. Toliko se zaglibite u njega, razmišljajući o njegovoj težini, pa vam izgleda kao da ga je nemoguće rešiti. Kada imamo neki problem, mi vidimo samo prepreke  i one nas direktno sprečavaju u ostvarenju nekog cilja. Tada nismo u stanju da vidimo nove mogućnosti i zbog toga mislimo da ne postoje. U tom smislu, jedna od najboljih stvari koju možete da uradite u vezi sa svojim problemom je to da ga jednostavno preskočite.

Efikasan način za rešavanje nekog problema ja taj da ga preskočim? O čemu se tu radi? Strategija preskakanja, veoma se razlikuje od izbegavanja problema ili odugovlačenja od preduzimanja koraka za njegovo rešavanje. Metod preskakanja problema, sastoji se u tome da prepoznate šta problem zaista jeste i na osnovu toga da donesete jasne odluke o tome šta dalje preduzeti. Evo nekih jednostavnih saveta koje možete primeniti kad god se nađete u situaciji u kojoj imate problem.

Foto:  Idea go / FreeDigitalPhotos.net

#1: Vaš problem nije zaista problem.

Suština problema se ne vidi, zato što je pogled zamagljen načinom na koji ga percipirate. Preskakanjem načina na koji ga vidite i doživljavate, slobodni ste da otkrijete realan problem. Dakle, zaboravite potpuno na to šta mislite da je problem. Umesto toga, zamislite sledeću situaciju: Ako taj problem nije ni  postojao, šta biste tada videli pred sobom? Šta bi bilo ispred vas da njega nema? Tek sada stvaran problem i njegovo rešenje mogu da isplivaju na površinu.

#2: Skidajte slojeve luka.

Razmišljajte o problemu kao o luku, a o mogućem rešenju kao o jednom sloju luka. I to crnog luka. Za identifikaciju problema i dolaženja do njegove suštine, ovo može biti  dosta važno. Krenite od prvog sloja, od onoga što vam se čini da je najočiglednije, pa ako to ne da željeni rezultat, pređite na drugi, pa treći sloj… U jednom od slojeva luka (problema), rešenje se krije.

#3: Razmišljajte u terminima suprotnosti.

Ponekad, problem je suprotno od onog za šta smatrate da je problem. Na primer, ako vam je problem štednja novca, šta je suprotno od toga? Trošenje novca. Umesto da fokusirate svoju energiju i pažnju na poteškoće koje imate kada se pitate kako da uštedite,  pokušajte da se usmerite na to kako da ne trošite. Kada se usmerite na trošenje ili na neke druge štetne navike, rešenje za štednju novca će postati evidentnije.

#4: Odaberite korisne segmente problema.

Često je problem kompleksan i sastoji se od nekoliko komponenti. Međutim, ne rade sve komponente problema protiv vas. Pojedine komponente možemo da iskoristimo, jer su i dalje zdrave. Bićete u boljoj poziciji da sagledate šta realan problem jeste, kada ga rasčlanite na dve grupe komponenti: one koje vam i dalje koriste i one koje vam ne koriste. Potom odstranite štetne delove problema.

#5: Nemojte biti brzopleti

Kako živimo u svetu brzih i dinamičnih promena, imamo tendenciju ili smo prinuđeni da sve radimo brzo. Ubrzavanje često nije dobro. Veoma je korisno kada usporimo, zastanemo i razmislimo. Kada ne jurimo. Odložite privremeno sve probleme. Donesite odluku da im posvetite neko vreme svakog dana, ali  tada nemojte biti brzopleti, nemojte žuriti. U međuvremenu, nemojte da mislite na njih. Imate vreme koje ste namenili za probleme, pa tad mislite – ali o mogućim rešenjima. Najbolje i najkreativnije ideje dolaze iz stanja opuštenosti i kada je um relaksiran.

#6: Predupredite buduće probleme

Koji su to problemi koje danas nemate, ali bi mogli da se pojave za tri, 6 meseci ili godinu dana? To su problemi koje bi trebalo danas da rešavate. Ukoliko počnete danas da ih rešavate, velika je verovatnoća da ih u budućnosti neće ni biti. Pobedićete ih, tako što ćete ih preskočiti i pre nego što su se pojavili.

* * *

Na kraju, svaki problem ima svoje rešenje i ključ leži u načinu na koji ga posmatrate. Često ćete se zateći u situaciji u kojoj niste fokusirani na ključni aspekt problema – a to je upravo onaj deo problema koji vam stvara najviše patnje. Svest o tome da rešenje postoji, najbolji je početak za njegovo rešavanje. Kada budete primenili neke od gore navedenih taktika, umećete da posavetujete nekoga ko vam postavi pitanje „kako da efikasnije rešim problem njegovim preskakanjem?“

O autoru. Vasić Slobodan, master sociologije. U toku studija stipendista Vlade AP Vojvodine i Grada Zrenjanina. Godine 2005. izabran je za jednog od 100 najboljih studenata u Srbiji. Radi u Vladi Vojvodine i bavi se naučno-istraživačkim radom. U decembru 2010. godine bio je jedan od lauerata za nagradu Dr Zoran Đinđić za najbolji rad iz socioloških i filozofskih nauka. Osnivač je i glavni urednik prvog sajta u regionu u oblastima ličnog razvoja i psihologije uspeha Pozitivnorazmisljanje.com. Živi u Zrenjaninu.

Open mind

Pojedinac koji ima negativan mentalni stav, privući će nevolje kao što magnet privlači opiljke gvožđa. Otvorite um za pozitivne stvari i privući ćete u život ono što želite.

Foto: Idea go / FreeDigitalPhotos.net

Najmoćnije ideje mogu se naći na najneočekivanijim mestima i to često od ljudi od kojih to ne očekujete: od tihih i skromnih pojedinaca; dobre ideje mogu se pronaći u  kolektivnom duhu različitih grupa ljudi; a ako je reč o privrednom subjektu, kreativne ideje skrivene su u potencijalima samih kupaca i dobavljača. Svi oni rado bi podelili svoje ideje i razmenili ih sa drugima, samo kada bi ih neko pitao za mišljenje. U ovom blogu, opisaću jedan odličan primer, ne samo potrage za inovativnim idejama i rešenjima, već i njihovoj implementaciji u svetski poznatoj kompaniji IBM. Ovaj primer i način rada koji se u njemu ogleda, interesantan je zbog toga što nam daje pozitivan primer o tome kako može da se poveća zadovoljstvo poslom i motivacija za rad, tako da rad ne bude samo tegoba, već kreativan proces u kom svi ljudi teže istom kolektivnom cilju – cilju organizacije kojoj pripadaju. Osim primene u poslovnom okruženju, on može dati podsticaj i za naš univerzitetski život, nevladin sektor, pa čak i grupe prijatelja za druženje. Naravno, prilagođeno datom kontekstu. Ono što je zajednički imenilac svim različitim kontekstima, jeste potreba da se nešto unapredi i razvije, koristeći za to kreativnost i sposobnosti svakog pojedinca kao osnovne alatke.

Naime, kompanija IBM ima raznovrsne inicijative kojima utiče na svoju unutrašnju organizacionu kulturu, definisanje strategija i ciljeva, kao i raznih vrsta odluka u kojima učešće uzimaju ne samo ljudi sa viših nivoa organizacione hijerarhije, već gotovo svi zaposleni. Tim inicijativama, na primer, preispituju se i ponovo utvrđuje kako „IBM-ovci“ misle, kvalitativno se analizira sistem kontrole i upravljanja, koji standardno ide od-vrha-ka-dole, prihvataju se i analiziraju povratne informacije od inženjera (sa svih nivoa hijerarhije) i radnika različitih profesionalnih usmerenja. Sve te aktivnosti i inicijative, obavljaju se ne samo u postrojenjima u SAD-u, već gotovo u svim ograncima i organizacionim jedinicama IBM-a širom sveta.

Jedna od takvih inicijativa IBM kompanije je Innovation Jams, kreativan i veoma zanimljiv projekat i eksperiment u kom ulogu igra, ne samo ekonomsko-racionalna logika, već i humani aspekt ekonomskih društvenih odnosa. Kao što kaže američki sociolog Francis Fukuyama (Frensis Fukujama), najveća ekonomska efikasnost nije nužna posledica racionalnog, individualnog samointeresa, već pre postojanja grupe pojedinaca koji su na osnovu prethodno stvorene zajednice, u stanju da kao tim rade efikasno (Sudar kultura (1997), Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, str., 31 ). To znači da grupa prethodno mora biti integrisana na vrednosnoj osnovi  (da deli iste vrednosti).

Image: Vlado / FreeDigitalPhotos.net

U projektu Innovation Jams, desetine hiljada zaposlenih odgovora na različita pitanja, imaju mogućnosti da međusobno razmenjuju ideje i da potom daju svoje predloge za rešavanje nekih od ključnih problema vezanih za strateške ciljeve kompanije. Osim što se na taj način ostvaruje grupna kohezija i podržava osećaj pripadnosti, veliki broj zaposlenih utiče i na razvoj i odabir novih tehnologija i u vezi sa tim utiče, na kreiranje i definisanje novih tržišta koja će nastati implementacijom ovih tehnologija. Efekat koji nastaje uključivanjem zaposlenih u donošenju važnih kompanijskih odluka, jeste da se energija, na taj način prikupljena, akumulira, tako da zaposleni šire pozitivne vrednosti o kompaniji u kojoj rade van svog radnog mesta: među svojim prijateljima, u porodici, među poznanicima, na online socijalnim mrežama (Facebook, Twitter, LinkedIn i dr.) i u mnogim drugim socijalnim kontekstima. Tako dolazi do povećanja motivacije zaposlenih za rad i povećanje zadovoljstva samim radom, što su neke od tema kojima se bavi sociologija rada ili kako se u početku nazivala industrijska sociologija.

Studija slučaja iz 2006.

U čuvenoj studiji slučaja iz 2006. godine, kompanija je objavila detaljne podatke o najvažnijim tehnologijama koje su razvijane u njihovim laboratorijama, te je pozvala svoje ljude da predlože načine na koji će se ove tehnologije u povoju razviti u realan biznis. Značajan podsticaj za ovaj događaj iz 2006. godine dao je izvršni direktor kompanije IBM,  Samuel J. Palmisano, koji je na taj način nastavio rad na idejama i zamislima svog prethodnika Lou Gerstnera, koji je imao ideju da uvede novine u načinu rada i  funkcionisanja IBM-a.

Velika količina novca i ogroman trud koji su uloženi u istraživanje i razvoj novih tehnologija,  sami po sebi nameću zadatak da rad IBM-ovih laboratorija dobije svoj efekat i krajnji smisao, odnosno primenu. Međutim, postojala je zabrinutost o tome kako će izvršni direktor sa manjom grupom svojih saradnika i viših rukovodilaca uspeti da odgovori na pitanje koje tehnologije treba da se komercijalizuju, plasiraju na tržište i u kom vremenskom periodu. To su ogromni izazovi i oni jednostavno nisu bili dovoljno pametni da ova pitanja sami reše. Zapravo, niko nije dovoljno pametan da ta pitanja reši sam. Priznanje tako nečega prvi je korak ka uključivanju većeg broja ljudi u proces donošenja odluka. Tako je Palmisano odlučio da napravi kreativni projekat u koji će biti uključeno 150.000 učesnika iz 104 zemalja širom sveta! Oni su zajedno proveli 72 sata, debatujući o tome koje tehnologije, razvijene u IBM-u, imaju najveći potencijal i koji su to najefikasniji načini da se one nađu na tržištu, postanu ljudima korisne i da istovremeno budu isplative.

Nakon tog prvog kruga interakcije koji je trajao tri dana, okupio se tim od 50 direktora i šefova različitih sektora, kako bi proveo nedelju dana u tumačenju rezultata prethodne debate. Oni su analizirali trendove i pokušavali da uoče pravilnosti koje su nastale u razmišljanjima i debatama iz prvog kruga interakcije i nastojali su da tome daju određeni smisao i svrhu. Navedena grupa od 50 ljudi, identifikovala je ukupno 31 „veliku ideju“ – te ideje bile su najbolje što se izdvojilo iz prvobitne debate. Potom su učešće ponovo uzeli učesnici iz celog sveta (150.000 ljudi), tako što su dobili na raspolaganje dodatna 72 sata. Zadatak je bio da preciziraju i dalje razviju odabrane ideje (31). Na kraju ovog procesa, IBM je investirao ukupno 100 miliona dolara u  10 najubedljivijih ideja. Na ovaj način, realizovana su dva značajna projekta i jedan propratni:

1) Specijalni sistem zdravstvene zaštite i

2) Mrežni sistem koji integriše masovni protok informacija za banke bez filijala na udaljenim tržištima.

3) Kako je Innovation Jams IBM-u doneo izvanredne rezultate, kompanija je ovaj način kreiranja i realizovanja ideja pretvorila u nezavistan posao, kojim se uslužuju druge zainteresovane kompanije.

Koji  su zaključci?

1) Ljudima koji imaju velike ideje, omogućeno je da ih prenesu široj publici, uključujući i skeptike. Nakon toga,  omogućeno je i finansiranje projekta.

2) Drugi zaključak, verovatno još važniji, a to je da se omogućilo ljudima čije ideje nisu bile toliko velike i nisu mogle da pronađu svoje mesto unutar organizacije IBM-a, da ih predstave na način koji  bi ljudima sa viših nivoa organizacije bio potpuno razumljiv.

3) To znači da udruženo delovanje naučnika, inženjera, radnika, sociologa,  psihologa, marketera i menadžera iz bukvalno svih delova sveta, može dovesti do odličnih rezultata.

4) To je samo još jedan od dokaza da na poslu, ali i na bilo kom drugom mestu, usamljeni pojedinac sa fantastičnim idejama ne može postići ništa sam. Ili može malo toga. S druge strane, ma koliko bila inspirativna razmišljanja jednog generalnog direktora ili bilo kog drugog šefa, nadzornika, upravnika ili predsednika, ona ne mogu da se uporede sa kolektivnim uvidima nekoliko desetina, stotina i hiljada ljudi i to nezavisno od njihovog nivoa obrazovanja, porekla, iskustva i mesta prebivališta. Samo je potrebno da se oni organizuju.

5) Za sprovođenje ovakvih ideja u delo, potrebno je da u upravljanju nekim sistemom učešće uzmu i oni zaposleni koji se u strukturi organizacije nalaze na nižim hijerarhijskim nivoima. U političkom i društvenom životu, to se zove participativna demokratija.

U našim uslovima, to zahteva reformu načina rukovođenja od onog klasičnog tipa, u kom o svemu odlučuje “veliki šef”, ka novom tipu rukovođenja u kojem su u procesu donošenja važnih odluka uključeni svi zaposleni. To je uvažavanje činjenice da svi ljudi poseduju nešto što mogu da pruže svojoj organizaciji, svom okruženju. Novi tip rukovođenja podrazumeva manje ega, a više pametnijeg pristupa ljudima i njihovim idejama. Taj tip rukovođenja naziva se liderstvo.

IBM je američka kompanija, jedna od pionira u razvoju računarstva i informacionih tehnologija. IBM je skraćenica od International Business Machines i  osnovana je 1888. godine., a kao korporacija ustanovljena je 1911. godine. Sedište kompanije je u gradu Armonku, savezna država Njujork, a kolokvijalno je poznata kao Big Blue – u slobodnom prevodu: Veliki plavi.

 




O autoru. Vasić Slobodan, master sociologije. U toku studija stipendista Vlade AP Vojvodine i Grada Zrenjanina. Godine 2005. izabran je za jednog od 100 najboljih studenata u Srbiji. Radi u Vladi Vojvodine i bavi se naučno-istraživačkim radom. U decembru  2010. godine bio je jedan od lauerata za nagradu Dr Zoran Đinđić za najbolji rad iz socioloških i filozofskih nauka. Osnivač je i glavni urednik prvog sajta u regionu u oblastima ličnog razvoja i psihologije uspeha Pozitivnorazmisljanje.com.  Živi u Zrenjaninu.

Uobičajena percepcija našeg društvenog okruženja u toj meri je filtrirana crnim sočivima, da ono što je dobro, bez obzira u kojoj meri je prisutno, jednostavno ne primećujemo. Život u kom do pojedinosti znamo da opisujemo sopstvena loša iskustva,  nepravde, kao i negativna iskustva drugih, nije lep, niti je podsticajan. Zašto ne bismo sebi ponovili pozitivne događaje koje smo imali u toku jednog dana? Sigurno ih je bilo, ali nam nisu dovoljno „veliki“. Pošto se naša energija svakako negde utroši, zašto je ne bismo usmerili na ono što će nam koristiti, tako što ćemo uočiti i na neko vreme zadržati pažnju na ono čemu možemo biti zahvalni? Jer, ništa nije uvek samo dobro ili samo loše, uvek je u pitanju neka nemerljiva kombinacija pozitivnog i negativnog… A svi mi  možemo odabrati kojim aspektima života ćemo posvetiti veću pažnju.

Uticaj uma na životne okolnosti

Uticaj uma na naše živote je ogroman. U stvari, sve ono što jeste ili što ćete ikada biti, predstavlja posledicu načina na koji razmišljate. Način na koji funkcioniše um i vibracije koje on emituje, utiču na to kakav život imamo i kakve ćemo buduće događaje privući u svoj život. Ukoliko želimo pozitivne dođađaje, onda bi trebalo na odgovarajući način da podesimo funkcionisanje svog uma. Ako promenite način na koji razmišljate, izmenićete i kvalitet sopstvenog života. To možete uraditi tako što ćete hraniti um pozitivnim mislima, utiscima i afirmativnim uverenjima. Eksperti za oblast računarstva  često koriste akronim GIGO (Garbage In, Garbage Out) – odnosno smeće koje se unosi, ono i izlazi, kako bi ilustrovali činjenicu da kompjuter može da obrađuje samo one informacije koje ima na raspolaganju. Isto to važi i za ljudski um. Ukoliko ga “hranite” zdravim i hranljivim mislima, on će se prirodno razvijati i to čime ga hranite, vratiće vam u obliku preovlađujućeg životnog iskustva. Ukoliko ga hranite nezdravom hranom i negativnim mislima, njegov prirodni kapacitet će početi da slabi, vremenom će postajati nezdrav, nefunkcionalan i negativan. Na isti način kao i u prvom slučaju, u životnom iskustvu vratiće vam upravo ono što ste mu davali. Potrudite se da ga hranite pozitivnim mislima i bićete u stanju da u svom životu zapažate beskonačne mogućnosti. Povucite prvi potez i ne čekajte na druge. Donošenje svesnih odluka u tom smeru ključne su za lični razvoj.

Unapređenje međuljudskih odnosa

O uticaju svesnih odluka na kreiranje  životnih situacija, možemo videti na primeru međuljudskih odnosa. Naime, svaka osoba sa kojom dolazite u kontakt ima neko iskustvo koje stiče sa vama i utisak koji na osnovu tog iskustva ima o vama. Da li svesno dizajnirate ova iskustva tako da budu pozitivna, da ostavljaju prijatan utisak i da nude mogućnost za njihov dalji razvoj? Ako je odgovor u najvećoj meri „Ne“, preduzmite neophodne korake. Jer, biti ljubazan u odnosu prema drugima, dolazi iz pozitivnog stanja duha i osećaja velikodušnosti. Osećati se pozitivno i velikodušno isto je što i biti u stanju obilja – imate nešto što možete da pružite, a biti u stanju obilja pruža vam osećaj istinske sreće. Promenu u unutrašnjem iskustvu će pratiti promena i u spoljnem iskustvu.

Korisni predlozi

Odluka da promenite način funkcionisanja svog uma je ključna, jer od nje počinje celokupna transformacija ličnosti. Evo nekoliko stvari koje možete uraditi u cilju lične, pozitivne transformacije:

• Nasmejte se: čak i kad nemate razloga za to.

• Uradite nešto lepo za nekoga.

• Recite “Molim vas” “Hvala”, “Izvini”,  “Volim te”.

• Idite na neko novo mesto. Posmatrajte nove stvari.  Sretnite se sa nekom novom osobom.

• Dozvolite nekome da vam pomogne.

• Nemojte se truditi da ugađate svakome. Samo radite ono za šta smatrate da je ispravno.

• Slušajte svoj unutrašnji dijalog. Ako čujete negativne misli, razmislite o pozitivnoj strani stvari.

• Pamtite u toku jednog dana i one stvari u vašem bližem okruženju i društvu koje dobro funkcionišu.

• Fokusirajte se na sve ono što već imate, mislite o tome i osetite zahvalnost.

Kada počnete svesno da menjate “podešenost” svog uma, primenjujući neke od gore pobrojanih ideja ili neke druge ideje, vama prilagođene, načinićete važne korake ka unutrašnjoj transformaciji, a unutrašnje promene podsticaće promene u spoljašnjem okruženju: u većoj meri ćete privući događaje kakve želite, jer ćete za to biti pripremljeni, vaš um će moći da ih prepozna i kreira (kako na svesnom, tako i na podsvesnom nivou).

Dakle, ključ je u stvaranju novih mentalnih navika: već promenom puta kojim idete na posao ili fakultet, čitanjem knjige umesto da gledate televiziju, poseta muzeju za vreme ručka, elimisanja neke namirnice iz vašeg jelovnika i umesto nje korišćenje neke druge… stimulisaće nove procese razmišljanja i to će vam pomoći da otvorite svoj um za nove životne mogućnosti.

O autoru. Vasić Slobodan, master sociologije. U toku studija stipendista Vlade AP Vojvodine i Grada Zrenjanina. Godine 2005. izabran je za jednog od 100 najboljih studenata u Srbiji. Radi u Vladi Vojvodine i bavi se naučno-istraživačkim radom. U decembru  2010. godine bio je jedan od lauerata za nagradu Dr Zoran Đinđić za najbolji rad iz socioloških i filozofskih nauka. Osnivač je i glavni urednik prvog sajta u regionu u oblastima ličnog razvoja i psihologije uspeha Pozitivnorazmisljanje.com.  Živi u Zrenjaninu.

Pre nekih mesec dana pogledao sam jedan govor Stiva Džobsa (Steve Jobs) iz 2005. godine. Taj upečatljiiv govor ostavio je dosta jak utisak na mene, svojom originalnošću, smelošću i jasnoćom. Više puta sam ga pogledao i čitao sam transkripciju govora, te sam došao na ideju da bi bilo dobro da govor prevedem na srpski i postavim ga na sajt, kako bi bio dostupniji većem brojem ljudi u našem regionu (ex YU).

Tehnički posmatrano,  bilo je dosta posla. Međutim, bili smo uporni i uradili smo ono šta smo nameravali. Posao se sastojao iz nekoliko segmenata. Najpre smo uradili prevod (Dragan Popov i ja). Nakon prevoda trebalo je da pronađemo program u kom bismo definisali titlove. Kako nismo pre toga radili nešto slično, na netu smo pronašli program za kreiranje titlova – SubTitle Workshop i u njemu uspešno definisali titlove.  Nakon toga, trebalo je  „nalepiti“ titlove na sam video i tu smo imali malo zastoja u vremenu, jer nismo mogli da pronađemo adekvatan program za to. Posle nekoliko neuspešnih pokušaja, uz pomoć urednika foruma Ceretanje.net, pronašli smo dobar program – Avi ReComp i na taj način posao smo priveli kraju.

Inače, slobodno mogu reći, ovaj genijalan govor osnivača kompanije Apple, Steve Jobsa, odrzan je na Stenford Univerzitetu 2005. godine, pred velikim brojem studenata koji su upravo diplomirali. Kako se diplomci nalaze na prekretnici između dve životne faze – studiranja i ulaska u svet rada, Stev Jobs je na upečatljiv, inspirativan i veoma jasan način govorio o tome kako bi (mladi) ljudi trebalo da razmišljaju ukoliko žele da postignu uspeh, navodeći slikovite scene iz svoje lične životne priče.

Ovaj govor se sastoji iz tri dela. Prvi deo govori o  slaganju kockica u životu, drugi deo govori o ljubavi i gubitku, a treći i poslednji deo je o smrti. Svi zajedno čini kompaktnu celinu. Neću dalje da ga prepričavam, jer smatram da svako treba da mu pristupi iz svog ugla.

Ovo nije običan govor, zbog toga ga pogledajte u celini. Bićete otrežnjeni životnom istinom koja iz njega izbija. Video traje oko 15 minuta.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=gxGC52TPNnY[/youtube]