2 thoughts on “Devojčica koja je ućutala svet na 6 minuta”

1. Louis Krstic 28. јул 2011. at 10:37

   Ne budi se svest u čoveku pričom ili nečijim vapajem već vlastitim iskustvom.
   Šta mislite kakvim iskustvom?
   Da li iskustvom izobilja i svim mogućim užicima?
   Da li iskustvom vlastite patnje i bola?
   Kako nadrasti trenutak vapaja i očaja u ovom svetu kako bi se stvari počele menjati ka boljem i podnošljivijem životu?

   Nije da nema tačke odakle početi i nije problem što to ne shvataju i ne mare oni koji su moćni već je problem što to ner shvata ona najvažnija osoba na celom svetu. Ta osoba sam ja(Ti)!
   Hoću li čekati (Ti) da doživim tu najveću patnju i bol zbog gladi, bolesti i nemaštine da bih otvorio svoje srce ili ću (ćeš) početi da se postaraš na tome već sada?

   Zašto li postoji život?

   Da, život ima svoj smisao, cilj, svrhu, put i način. Ako ga otkrijemo i radimo na njegovom ostvarenju život će dobiti drugu dimenziju. Ukoliko ne, čekajmo i učimo živeći ga kroz vlastita iskustva.

   Reply ↓
2. Profesorka 7. децембар 2011. at 16:24

   Sam film je dokaz da su ljudi pokušali da utiču na UN i pokažu svu prljavštinu savremene civilizacije. Na žalost sam govor nije imao efekta tada, nadam se da će ostaviti uticaja danas.

   Reply ↓