Uobičajena percepcija našeg društvenog okruženja u toj meri je filtrirana crnim sočivima, da ono što je dobro, bez obzira u kojoj meri je prisutno, jednostavno ne primećujemo. Život u kom do pojedinosti znamo da opisujemo sopstvena loša iskustva, nepravde, kao i negativna iskustva drugih, nije lep, niti je podsticajan. Zašto ne bismo sebi ponovili pozitivne događaje koje smo imali u toku jednog dana? Sigurno ih je bilo, ali nam nisu dovoljno „veliki“. Pošto se naša energija svakako negde utroši, zašto je ne bismo usmerili na ono što će nam koristiti, tako što ćemo uočiti i na neko vreme zadržati pažnju na ono čemu možemo biti zahvalni? Jer, ništa nije uvek samo dobro ili samo loše, uvek je u pitanju neka nemerljiva kombinacija pozitivnog i negativnog… A svi mi možemo odabrati kojim aspektima života ćemo posvetiti veću pažnju.
Uticaj uma na životne okolnosti
Uticaj uma na naše živote je ogroman. U stvari, sve ono što jeste ili što ćete ikada biti, predstavlja posledicu načina na koji razmišljate. Način na koji funkcioniše um i vibracije koje on emituje, utiču na to kakav život imamo i kakve ćemo buduće događaje privući u svoj život. Ukoliko želimo pozitivne dođađaje, onda bi trebalo na odgovarajući način da podesimo funkcionisanje svog uma. Ako promenite način na koji razmišljate, izmenićete i kvalitet sopstvenog života. To možete uraditi tako što ćete hraniti um pozitivnim mislima, utiscima i afirmativnim uverenjima. Eksperti za oblast računarstva često koriste akronim GIGO (Garbage In, Garbage Out) – odnosno smeće koje se unosi, ono i izlazi, kako bi ilustrovali činjenicu da kompjuter može da obrađuje samo one informacije koje ima na raspolaganju. Isto to važi i za ljudski um. Ukoliko ga “hranite” zdravim i hranljivim mislima, on će se prirodno razvijati i to čime ga hranite, vratiće vam u obliku preovlađujućeg životnog iskustva. Ukoliko ga hranite nezdravom hranom i negativnim mislima, njegov prirodni kapacitet će početi da slabi, vremenom će postajati nezdrav, nefunkcionalan i negativan. Na isti način kao i u prvom slučaju, u životnom iskustvu vratiće vam upravo ono što ste mu davali. Potrudite se da ga hranite pozitivnim mislima i bićete u stanju da u svom životu zapažate beskonačne mogućnosti. Povucite prvi potez i ne čekajte na druge. Donošenje svesnih odluka u tom smeru ključne su za lični razvoj.
Unapređenje međuljudskih odnosa
O uticaju svesnih odluka na kreiranje životnih situacija, možemo videti na primeru međuljudskih odnosa. Naime, svaka osoba sa kojom dolazite u kontakt ima neko iskustvo koje stiče sa vama i utisak koji na osnovu tog iskustva ima o vama. Da li svesno dizajnirate ova iskustva tako da budu pozitivna, da ostavljaju prijatan utisak i da nude mogućnost za njihov dalji razvoj? Ako je odgovor u najvećoj meri „Ne“, preduzmite neophodne korake. Jer, biti ljubazan u odnosu prema drugima, dolazi iz pozitivnog stanja duha i osećaja velikodušnosti. Osećati se pozitivno i velikodušno isto je što i biti u stanju obilja – imate nešto što možete da pružite, a biti u stanju obilja pruža vam osećaj istinske sreće. Promenu u unutrašnjem iskustvu će pratiti promena i u spoljnem iskustvu.
Korisni predlozi
Odluka da promenite način funkcionisanja svog uma je ključna, jer od nje počinje celokupna transformacija ličnosti. Evo nekoliko stvari koje možete uraditi u cilju lične, pozitivne transformacije:
- Nasmejte se: čak i kad nemate razloga za to.
- Uradite nešto lepo za nekoga.
- Recite “Molim vas” “Hvala”, “Izvini”, “Volim te”.
- Idite na neko novo mesto. Posmatrajte nove stvari. Sretnite se sa nekom novom osobom.
- Dozvolite nekome da vam pomogne.
- Nemojte se truditi da ugađate svakome. Samo radite ono za šta smatrate da je ispravno.
- Slušajte svoj unutrašnji dijalog. Ako čujete negativne misli, razmislite o pozitivnoj strani stvari.
- Pamtite u toku jednog dana i one stvari u vašem bližem okruženju i društvu koje dobro funkcionišu.
- Fokusirajte se na sve ono što već imate, mislite o tome i osetite zahvalnost.
Kada počnete svesno da menjate “podešenost” svog uma, primenjujući neke od gore pobrojanih ideja ili neke druge ideje, vama prilagođene, načinićete važne korake ka unutrašnjoj transformaciji, a unutrašnje promene podsticaće promene u spoljašnjem okruženju: u većoj meri ćete privući događaje kakve želite, jer ćete za to biti pripremljeni, vaš um će moći da ih prepozna i kreira (kako na svesnom, tako i na podsvesnom nivou).
Dakle, ključ je u stvaranju novih mentalnih navika: već promenom puta kojim idete na posao ili fakultet, čitanjem knjige umesto da gledate televiziju, poseta muzeju za vreme ručka, elimisanja neke namirnice iz vašeg jelovnika i umesto nje korišćenje neke druge… stimulisaće nove procese razmišljanja i to će vam pomoći da otvorite svoj um za nove životne mogućnosti.
O autoru. Vasić Slobodan, master sociologije. U toku studija stipendista Vlade AP Vojvodine i Grada Zrenjanina. Godine 2005. izabran je za jednog od 100 najboljih studenata u Srbiji. Radi u Vladi Vojvodine i bavi se naučno-istraživačkim radom. U decembru 2010. godine bio je jedan od lauerata za nagradu Dr Zoran Đinđić za najbolji rad iz socioloških i filozofskih nauka. Osnivač je i glavni urednik prvog sajta u regionu u oblastima ličnog razvoja i psihologije uspeha Pozitivnorazmisljanje.com. Živi u Zrenjaninu.
Svidja mi se ovaj koncept, pošto se stvarno ne bavim stručno psihologijom, imam svoje laičke definicije, a ovo o čemu vi pričate – u mom rečniku se zove POP – pozitivna obrada podataka.
Izuzimam ljude koji prežive teške tragedije, ovo se odnosi na običan život u kome ljudi u proseku svakodanevno preuveličavaju negativne stvari.
Pritom ne mislim samo na jednosmerno upijanje, već i na “emisiju“ pozitivnih reakcija u sredinu prema ljudima u okruženju.
Prilika za POP postoji u svakom trenutku svakog dana. Ležite u operacionoj sali i čak i u takvoj neprilici čulima možete da upijete nešto pozitivno, usmerenjem svog fokusa na neku glupost, kao što je novi prozor, kalendar na zidu, zanimljivo padanje u opijenost anestezijom, smešna situacija obnaženosti pred drugima, smešni brkovi hirurga ili nešto već što će vam skrenuti pažnju sa ogromnog straha i patnje koju osećate.
Zvuči apsurdno, ali vežba usmerenja na fenomene oko nas može da koristi.
Dok putuju autobusom na posao, ljudi besno doživljavaju taj intermeco koji nudi ogromno bogatstvo utisaka, slika, zvukova, mirisa, situacija. Najmanje što možete učiniti je da slušate muziku preko plejera.
Kultni film DIM (SMOKE) prikazan je oko božića, i upravo govori o tome. Da je bogatstvo utisaka moguće utkati u svoj stvaralački identitet čak i u jednoj tački zemaljske kugle, bez pomeranja dugi niz godina. Esencija života je sa nama stalno, samo treba otvoriti unutrašnje životno oko i onaj jednostavni nagon da saradjujemo sa prirodom. I drugi ljudi su deo prirode oko nas.
Sećam se Ruške Jakić i njene smešne ali fenomenalne izjave kako sebi svakog jutra u ogledalu kaže: Dobro jutro lepotice!!! Razmislite malo o pozitivnoj energiji koju posle takvog početka dana dobijate. Tako pokrećete lanac lepih dogadjaja. Osmehnućete se komšiji u prolazu, sve će vam bolje stajati, bićete zadovoljniji sobom i drugima, nećete upadati u konflikte, lakše ćete podneti neprijatnosti puni sebe, možda vas se komšija seti kad pravi žurku…
Ono što u gornjem tekstu nije pomenuto je uticaj televizije na um i POP. Televizija nam se uvukla u čula bez našeg izbora.
Da li osećate grižu savesti ako ne pratite tužne vesti? Na primer: autobus se prevrnuo i puno je žrtava. Vi naravno gledate detalje nesreće, prosto vas neka empatija i humanost obavezuje da bar pogledate vest do kraja ako ne možete da pomognete.
Interesuje vas istorija i politika, onda istrajno gledate emisije koje sadrže scene smrti, nasilja i patnje, gde je sve to slikovito naglašeno u skladu sa komercijalizovanim trendovima novinarstva i kinematografije koji uporno i dalje maltretiraju naša izlizana čula.
Prosto ljudi teže da upiju patnju, vole tragediju, uzbudjuje ih da vide sve što je nasilno. Ako vidite skupljenu grupu ljudi na ulici, znate da se nešto loše dešava, ni jedan ulični svirač ne može da skupi toliko ljudi koliko će skupiti neka tuča ili skandal.
Izbegnite tv. Niste u vlasti televizije. Čak iako imate televiziju – niste u obavezi da gledate ono što nije u skladu sa POP modelom. Ne dozvolite da vaše oči i uši upijaju patnju. Izaberite pravu muziku, izaberite film koji ima umetničku vrednost, izaberite neagresivne boje i prenatrpane scenografije, emisije o nasilju medju ljudima, pa ček i medju životinjama. Cenite svoja čula i negujte input u vaš sistem sa visokim kriterijumima kao da za sebe kupujete najbolje!
I naravno, ne dozvolite nikad sebi da spadnete na tako niske porive da gledate rialiti show emisije.
Očigledno je da je G-din Vasić shvatio potrebu da se nešto uradi sa onim što se ubacuje u svoj um kao program po kojem će on raditi. Tj. da se ne treba boriti protiv negativnosti u sebi koje već postoje nego ubacivati nove stvari koje će biti pozitivnije od onoga što je već smešteno u memoriji uma.
Pa ipak, to nije promena načina funkcionisanja uma budući da um funkcioniše onako kako funkcioniše. Hoću reći da niko ne može promeniti način funkcionisanja uma.
Ako to nije jasno reći ću da um funkcioniše na način kako funkcioniše i jedan računar. Pa ako želimo da dobijamo kvalitetnija rešenja iz računara onda trebamo ubaciti malo drugačije programe. I tada, računar, odnosno um,ne menja svoj način funkcionisanja.
Da, ovo je u redu ako imamo oko sebe ljude koji su uzeti iz prosečnosti populacije. Ostaje pitanje, šta će biti u onim slučajevima ako imamo osobu koja već funkcioniše po svim pravilima „pozitivnog razmišljanja“ ali se opet ne oseća srećnom, ispunjenom i zadovoljnom?
E ovde dolazimo do tačke gde nikakvo pozitivno razmišljanje niti bilo kakva umna fiskultura ne može davati bilo kakve pozitivne rezultate.
Šta je tu lek?
Tu dolazimo do jedne tačke prekretnice, koja se inače dogadja u ljudima, mada u ne tako velikom broju. Ali, iako manjem broju taj broj ljudi je izuzetno važan za ispravan razvitak celokupnog čovečanstva.
Podsetići da suva i ispucala zemlja, koju možda godinama nije natopila kiša, nema mogućnost da u sebi odgaja bilo kakve plodove. Takva zemlja je jalova i nepodesna za život. Slično je i sa čovekovim umom koji nije natopljen jednom drugom Vodom, tzv. Živom Vodom ili Svetim Duhom odnosno Suštinom Života ili Boga.
Retko ko je naslutio da je Logos ili Reč Boga samo jedno od mnogo drugih imena za tu suštinu života u Hrišćanstvu najpoznatijom kao Sveti Duh ili Duh.
N adogradnja je otvaranje prema ovoj suštini koja će našem umu dati vitalnost i plodnost, fleksibilnost ali i ljubav.
Ljudi su uočili preobražaj u telesnom, emotivnom ali i mentalnom sklopu mlade osobe u doba puberteta; što sve počinje negde oko 13 a završava oko 24 godine. Ono što čovek nije uočio i još uvek ne razume to je lagani duhovni preobražaj ili laganu promenu svesti koja dosegne svoju kulminaciju ali i potrebu za jednim veličanstvenim obrtom u jednom periodu ili životu Duše u ovom svetu.
To se dogadja Duši posle ogromnog broja života u fizičkom svetu, posle nekoliko stotina hiljada života, kada Duša oseti potrebu za realizacijom svog najvišeg duhovnog cilja – da zna sebe onakvom kakvom stvarno jeste i da zna svog Kreatora.
Živimo u periodu koji je jako turbulentan ali duhovno veoma značajan. Mnogi znaju osudjivate brojne mlade ali i duhovno mlade a telesno već u odmaklim godinama što istražuju po duhovnoj strani života. Omogućiti ovima da otkriju unutarnji podsticaj koji ih nagoni za ovakvim traganjima i realizuju ga znači omogućiti drugima oko sebe da se lakše i bezbolnije razvijaju.
………….
………
Ne smatraju svi ljudi uspehom ono što se naziva trkom za novcem i nadmoći na tržištu materijalnih vrednosti. Mnogima je uspeh dobar izbalansirani život sa unutarnjim osećajem sigurnosti i sreće koji se postiže upravo onda kada otvorimo svoje srce prema suštini Života. Tu leži najveće pouzdanje i osećaj sreće ali i umeće donošenja ispravnijih odluka……
…………