Iako je svet pun patnje, u isto vreme on je pun mogućnosti za rešenje. – Helen Keler

 

Kako se slažu pozitivno i negativno? Ne tako mali broj ljudi koji zastupa “pozitivno razmišljanje” kao koncept, ideju ili jednostavno kao način razmišljanja, smatraju sve vrste negativnosti apsolutnim neprijateljima naših života. Zastupljeno je mišljenje da ako se pojavi jedna negativna misao da će to odvesti naš život u neželjenom smeru. Kako je priroda uma takva da se neprestano kreće, prima čulne utiske iz spoljnjeg okruženja i razmenjuje pojmove i ideje sa stvarnošću,  jasno je da samo pojavljivanje negativnih misli ne znači da će se desiti nešto loše. Ako posmatramo negativne misli kao takve, ono što se zaista računa jesu razmišljanja na duži vremenski rok: ako negativno razmišljate dan za danom, nedeljama, mesecima ili godinama, onda vaš život verovatno neće biti pozitivan, niti onakav kakav ste želeli da bude.

 

S vremena ne vreme, svi mi imamo negativna razmišljanja i neželjena osećanja, kao što su strah, anksioznost, bes, čak i depresija. Sva ta osećanja za nas predstavljaju neprijatno iskustvo i rado bismo ih se otarasili i to ako može momentalno.

Na žalost, takvo bekstvo nije moguće i to sa dobrim razlogom. Naša neprijatna osećanja jesu integralni deo naše ličnosti  i tako, kada pokušamo da pobegnemo od njih, ona nas jednostavno prate.

Činjenica je takođe da ako bismo imali mogućnost da kroz život prolazimo bez teškoća, bili bismo značajno oštećeni. Ne bismo mogli da postanemo onoliko jaki koliko bismo hteli. Nemojte zaboraviti da je Betoven komponovao svoja najveća dela nakon što je postao gluv.

 

Evo nekoliko razloga na koji nam negativnosti pomažu i kako ih možete iskoristiti:

 

1. Negativnosti su vam potrebne da bi vas pokrenule.

„Karakter se ne može razviti kroz uljuljkanost i mir. Jedino kroz iskušenja i patnju se duša može ojačati, vizija pojasniti, ambicija inspirisati i uspeh postići. Srebro se pročišćuje u vatri, pa tako i mi. U najtežim vremenima naš pravi karakter se oblikuje i otkriva.“

Fantastičan citat Helen Keler, fantastična perspektiva. Treba da izbegnemo poznatu zamku u kojoj vidimo samo problem, vidimo samo neuspeh i vidimo sam mrak. Jer, ako nema problema i ako nema patnje, naš karakter i sposobnosti ostaće ispod nivoa naših stvarnih mogućnosti i ne možemo se razvijati u pravom smislu te reči.

 

2. Iskoristite „negativne“ izjave i afirmacije

Postoji velika razlika između rečenice „Ja sam gubitnik i ne mogu da uradim ovo“ (samoporažavajuće negativne misli) i izjave: „Ovo neće biti lako, ali ja to moram da uradim i daću sve od sebe.“ (veoma dobra misao koja sadrži negaciju, ali zapravo predviđa nadolazeći uspeh ).

 

3. Negativna kritika

Negativna kritika koju vam isporučuje bliže ili šire okruženje, može delovati destruktivno i ona se može urezati u um, ostavljajući dalekosežne posledice na samopouzdanje. Međutim, Ajnštajnu su govorili da sporo uči i da je glup. Sa negativnom kritikom i odbijanjem, suočio se i tada mladi pronalazač Chester Carlson (Čester Karlson), koji je ponudio svoju ideju u 20 velikih korporacija 40-ih godina prošlog veka. Posle sedam godina odbijanja, konačno je uspeo da ubedi predstavnike Haloid-a, male firme u Ročesteru, da otkupe prava za njegov patent koji se ticao kopiranja papira. Haloid je kasnije postala kompanija Xerox.

Primeri značajnih mislilaca i pronalazača pokazuju koliko se daleko može otići i pored negativne kritike. Bilo čime da se bavite i bilo kakve da su vam ambicije, vi ste jedina osoba koja može da zaustavi negativno mentalno bombardovanje. Odbijte da se odreknete svoje vere u pozitivan ishod. Poznatog protivnika je lakše pobediti nego nepoznatog, zato slušajte one koji vas kritikuju i potom napravite distancu: razmislite o  značenju izgovorenih reči, a zatim donesite odluku da ćete nastaviti dalje.

 

4. Neuspešni pokušaji.

„Što više pokušavam, to mi gore ide.“ Ako vam nešto ne polazi za rukom, to ne znači da niste pametni ili da ste nesposobni, što je utisak kod mnogih ljudi. To takođe ne znači da nešto nije u redu sa vašim mozgom, duhom ili karakterom. To samo znači da metode koje koristite nisu odgovarajuće. Ako vam iskustvo govori da što više pokušavate to vam gore ide, ne pokušavajte više. Probajte nešto drugo ili nešto drugačije.

 

5. Strah ukazuje na pravac razvoja.

Vaša sposobnost da se suočite i suprotstavite vašim strahovima, jedan je od ključeva sreće i uspeha. Jedna od najboljih vežbi koju možete praktikovati je da identifikujete osobu ili situaciju od koje se bojite i rešite da se suočite sa strahom koji u vama nastaje. Nemojte dozvoliti da vas taj strah iznova sputava i da vas čini nesrećnom osobom. Kada odlučite da se licem u lice suočite sa situacijom ili osobom koje vam indukuju strah, od tog momenta vaše samopouzdanje počinje da raste. 

Posle kiše uvek dolazi sunce, svetlost se uvek probija kroz tamu i zima se uvek pretvara u proleće.

 

6. Vizuelizacija uspeha i neuspeha.

Mnoge studije su pokazale da ljudi koji ne razmišljaju samo o svojim ciljevima i snovima, već i o preprekama koje se nalaze na tom putu, imaju mnogo veće šanse za ostvarivanje svojih ciljeva. Prepreke su zapravo koraci koje treba da prođete i ako predvidite moguće prepreke, tada ćete predvideti dobar deo puta.

            Međutim, ovo ne važi za sve osobe. Oni ljudi koji su skloniji depresijama i imaju kolebljiv ili nizak nivo samopoštovanja, skloniji su tome da više vremena provode razmišljajući o preprekama i samo o preprekama, nemogućnostima koje ih sprečavaju da dobiju ono što žele. Pošto oni tek treba da se pokrenu, ne bi trebalo da se bave preprekama, već da se podsećaju da je pozitivnija budućnost moguća.

           

7. Pozitivno razmišljanje nije dovoljno.

Na kraju bi trebalo reći nešto jako važno: nećete postići uspeh ako je sve što radite to da zamišljate sebe u situaciji u kojoj je cilj ostvaren. To je nužno za uspeh, ali nije dovoljno. Moraju se ideje i planovi sprovoditi u delo. Ako ste proaktivni, orijentisani na delanje, imaćete mnogo veće šanse za uspeh od onih osoba koje samo sede i čekaju univerzum da ih nagradi za njihov trud u pozitivnom razmišljanju.

 

Foto: Image: dream designs / FreeDigitalPhotos.net

 

O autoru. Vasić Slobodan, master sociologije. U toku studija stipendista Vlade AP Vojvodine i Grada Zrenjanina. Godine 2005. izabran je za jednog od 100 najboljih studenata u Srbiji. Radi u Vladi Vojvodine i bavi se naučno-istraživačkim radom – trenutno je na 1. godini doktorskih studija. U decembru 2010. godine bio je jedan od lauerata za nagradu Dr Zoran Đinđić za najbolji rad iz socioloških i filozofskih nauka. Osnivač je i glavni urednik prvog sajta u regionu u oblastima ličnog razvoja i psihologije uspeha Pozitivnorazmisljanje.com. Živi u Zrenjaninu.