photo © Michael Jastremski
for openphoto.net CC:Attribution-ShareAlike


Prema najnovijem istraživanju najvećeg sajta za zapošljavanje u Srbiji, Infostuda veliki broj zaposlenih u Srbiji, značajno je opterećen poslovnim obavezama.

Najveći broj ispitanika provodi od 41 do 50 sati nedeljno na poslu, manje od 40 sati nedeljno na poslu provodi 31% ispitanika, dok čak 21% provodi i više od 51 sat.

Čak 69% ispitanih posao „nosi“ kući , od kojih ipak otprilike polovina ljudi to radi retko, a ostali povremeno ili često. Svega 31% učesnika u istraživanju pravi jasnu granicu između slobodnog i radnog vremena.

Osim toga što se posao fizički donosi kući, čak 94% učesnika u istraživanju posao nose i u svojim mislima kući, od kojih više od pola to radi jako često.

Ovo razmišljanje o poslu je za 37% ispitanih izuzetno opterećujuće, dok 51% kaže da ih to generalno opterećuje, ali da je podnošljivo. Ipak, 12% onih koji o svom poslu razmišljaju i nakon završetka radnog vremena to radi sa prijatnim osećanjima. Svega 6% ne razmišlja o svom poslu i nakon završetka radnog vremena.

Kada imaju slobodnog vremena, zaposleni najviše vremena troše na porodicu, bračnog/ljubavnog partnera, kućne poslove, odmaranje i prijatelje.

Zaposlenje i prijateljstva

Približno svaki treći ispitanik (32%) je uspeo da sačuva stara prijateljstva i nakon zaposlenja, odnosno i pored svih obaveza koje posao nosi, dok je oko polovine njih koji su u tome uspeli, sklopilo i nova prijateljstva. 38% se udaljilo od nekih prijatelja, ali je našlo i nove. Loš uticaj manjka vremena na prijateljstva osetilo je 26% ispitanih koji su se udaljili od nekih prijatelja, a 4% se, u ovom pogledu, potpuno izolovalo otkako se zaposlilo.

Posao i ljubav

Prema iskustvima učesnika u istraživanju, u 56% slučajeva, da, posao je imao negativan uticaj na njihove ljubavne veze, ali generalno ne previše. Od tih 56% slučajeva, kod svakog petog je taj uticaj bio veliki, kod više od polovine je posao samo donekle bio negativan uticaj, a kod više od četvrtine taj uticaj je bio skoro neprimetan. Kod 38% učesnika u istraživanju posao uopšte nije uticao na njihove ljubavne veze, a u 4% slučajeva, posao je imao pozitivan uticaj.

Posao i hobiji

Čak 69% ispitanika ima vremena za hobije i druga lična interesovanja, od kojih je većina rekla da je to ipak u manjoj meri nego kada nisu bili zaposleni. 26% ipak nema vremena za to, a 5% nema ni želju da se bavi nekim hobijem.

Kad bi dan bio bar malo duži…

U želji da otkrijemo da li je dan od 24 sata dovoljno dugačak za ispunjenje svih planova zaposlenih ljudi i da vidimo koliko bi to sati bilo idealno da je dan duži, došli smo do sledećih informacija:
• 77% ispitanika želi da dan bude duži od 24 sata
• najpoželjniji „produžetak“ dana bi bio otprilike između tri i pet sati
• najčešći uzrok potrebi za dužim danom nije prekovremeni rad, već želja za više privatnog vremena (45% ispitanih), a na drugom mestu je posao koji odnosi dosta više vremena nego što bi trebalo (45%)

Prema rezultatima istraživanja, 28% muškarca provede više od 50 sati nedeljno na poslu dok je taj procenat daleko manji kod žena i iznosi 16%.

Svaki peti muškarac jako često nosi posao kući, dok to radi tek svaka 7. žena. Ipak, iako svoje poslovne obaveze ne nose kući, ženama je veće opterećenje kada razmišljaju o poslu nakon radnog vremena.

Zanimljivo je da su žene otvorenije za sklapanje novih prijateljstava pa je čak 59% učesnica u istraživanju stvaralo nove prijatelje otkako su se zaposlile, makar to značilo i udaljavanje od starih prijatelja, dok je taj procenat kod muškaraca nešto manji i iznosi 51%

To što muškarci uopšteno više vremena posvećuju poslu, može biti jedan od uzroka njihovoj težnji da manje vremena (u odnosu na žene) posvete spremanju po kući, a više na hobije, odmaranje i na ljubavni život.

Uočljivo je i da žene u većoj meri provode vreme u obavljanju kućnih poslova, kao i sa svojom porodicom i prijateljima, i rađe ovim poslednjim stvarima posvećuju vreme u odnosu na muškarce. Interesantno je i to da žene više pažnje posvećuju ličnom usavršavanju u odnosu na muškarce.

Najmanje vremena ima…

Reklo bi se da najmanje slobodnog vremena i/ili najviše obaveza imaju osobe starosti između 26 i 40 godina jer su oni u najvećoj meri nezadovoljni dvadesetčetvorosatnom dužinom dana i želeli bi da imaju više vremena za svoje svakodnevne obaveze.

U skladu sa tim da osobe starosti od 26 do 40 godina najviše čeznu za dodadnih nekoliko sati tokom dana, može da se primeti i da ta kategorija ispitanika najmanje (u odnosu na ostale) ima vremena za lično usavršavanje i hobije.

Prema odgovorima na pitanje „Na šta najviše trošite svoje vreme?“ sasvim se jasno mogu videti razlike prema starosti ispitanika. Vrlo je uočljivo da porodica prvo mesto zauzima tek kada se navrši 36. godina, dok je kod mlađih do tada na prvom mestu bračni/ljubavni partner. Zanimljivo je i da se tek od 31. godina češće slobodno vreme troši na kućne poslove.

Jedno od razočaravajućih zaključaka do kojeg se može doći na osnovu rezultata istraživanja jeste podatak da, kako starimo, sve manje vremena imamo za odmaranje i prijatelje. Interesantno je i to da osobe starije od 55 godina radije i više, u odnosu na ostale ispitanike, troše svoje vreme na hobije i lično usavršavanje.

Koliko ljubavne veze/brak utiču na korišćenje slobodnog vremena

Ispitanici koji su u ozbiljnoj vezi/braku, shodno tome, najviše vremena troše na svog ljubavnog partnera, a reklo bi se da je to „na štetu“ vremena za odmor, prijatelje, lično usavršavanje i hobije. Ipak, na ljubavnog partnera i najrađe troše svoje slobodno vreme.

Radni status i korišćenje slobodnog vremena

Ova razlika je najizraženija kod samostalnih preduzetnika / umetnika koji, za razliku od ostalih ispitanika, vrlo malo vremena provode radeći kućne poslove. Ako ste pomislili da se umesto toga odmaraju, pogrešili ste, jer su i u pogledu korišćenja vremena za odmor daleko od proseka. Naime, oni toliko vremena koliko koriste za odmor, koriste i za dovršavanje poslovnih obaveza.

Dovršavanju poslovnih obaveza u slobodno vreme se, u većoj meru u odnosu na ostale ispitanike, posvećuju i honorarni radnici.

Izvor:  Economy.rs i  Infostud.com

Svima se dešava da odreagujemo ishitreno i oštro u nekim situacijama. Ako nam pređe u naviku da tako lako pucamo po šavovima, to nam može navući sive oblake na sreću i generalno raspoloženje.

Image: Evgeni Dinev / FreeDigitalPhotos.net

Ponekad je dobro rešenje i brojati do 10, ali ko je sve u stanju da toliko broji kada nervi već popuštaju.

Nudimo vam grupu pitanja na koja je dobro odgovoriti pre nego što pustimo da situacija kontroliše nas, umesto obrnuto.

Možda nisam u pravu? Niko ne voli da ga kritikuju i da ne bude u pravu. Pogotovo kada nam neko skreće pažnju da smo i dalje dete kada je reč o nekim stvarima, a to smo, zapravo, samo mi. Istina je, nekad zaista nismao u pravu. Prvo se zapitajmo, onda reagujmo.

Da li ovo išta rešava? Nađemo se u prilikama kada oko iste stvari gubimo razum iznova i iznova. Istina je da ljudi imaju navike koje mogu beskrajno da iritiraju i one se nikada neće promeniti. Kada neko ne odgovori na poruku, ne ispuni zadatak na vreme, konstantno kasni ili mljacka dok jede, to može da nas dovede do ivice ludila. Međutim, da li će nas izliv negativnih emocija ili bes lišiti njihovih navika? Neće. Ništa nećemo popraviti, samo ćemo se osećati gore.

Da li popravljam situaciju? Kada nas neko blizak jako iznervira i kada krenemo da vičemo i da se praznimo,koliko puta smo samo preneli raspravu na sasvim drugi nivo? Koliko puta smo načeli teme za koje smo mislili da više nisu sporne? Ničim ne popravljamo situaciju, smao od jedne pravimo dve.

Da li bi trebalo da pomognem? Često gubimo razum u svađi i ljutnji jer smo sami nemoćni da rešimo problem. Često to radimo i kada ne možemo drugome da pomognemo pa se na neki suludi način vadimo iz bezizlazne situacije. Naša krivica nema noge ali ide vrlo daleko, bez pitanja. Nađimo zajednički jezik i nađimo tako i koren problema.

Da li mi je sve po volji? Kada sami sebi nismo napravili ugođaj, skraćuje nam se fitilj. Niko nije kriv što nam je hladno, što nismo jeli pre nego što smo pošli, što nam je prazna baterija ili što smo zakasnili na premijeru. Zaista, koji god problem nastane u takvim trenucima, čini nam se bezbroj puta većim jer i sami nismo načisto. Tada se istresamo na svima osim na sebi. To tako ne ide.

Mogu li se našaliti na ovaj račun? Humor može biti i više nego učinkovit, ali je vrlo teško smejati se kada je situacija pomalo kritična. Treba naći u sebi komedijaša koji od svega može zbijati šale.

Nije lako pričati sam sa sobom kada sve izmiče kontroli, ali vredi pokušati. Ako niko neće biti uvređen i ako se problem reši sa uspehom, onda vredi popričati sa sobom. Vremenom će to postati praksa a ne pucanje po šavovima.

Izvor: B92.net