Strpljenje je korisna osobina, ona proizvodi serotonin, hormon zadovoljstva. Nestrpljivost, s druge strane, ubrzava rad srca, luči adrenalin, te obara imunitet… Za strpljenje je potrebna tišina. Međutim, ljude danas tišina zbunjuje, jer remeti ustaljenu buku.
Nestrpljivi kroz istoriju
Aleksandar Veliki (356-323. p.n.e.), makedonski vojskovođa, bio je naprasit, uzalud se trudio da obuzda plahovitost. Tokom kratkog života nizao je pobede.
Martin Luter (1483-1546), nemački teolog, bio je poznat kao impulsivan i nestrpljiv.
Marija Antoaneta (1755-1793), poslednja kraljica Francuske, žena Luja XVI, volela je raskoš. Nestrpljivo je pozirala za portret, smatrajući to gubljenjem vremena.
Gabrijele d’Anuncio (1863-1938): italijanski pesnik, simbol dekadentizma, nadmen i nestrpljiv. Pisao je: „Strast u svemu. Očajnički želim najmanje stvari kao najveće. Nikad nemam predaha.“
Poznati strpljivci
Kvint Fabije Maksim, poznat i kao Oklevalo (275-203. p.n.e), rimski konzul i general. Načinio je novi ratni plan protiv Hanibala, imao je taktiku iscrpljivanja protivnika. Nadimak je dobio po tome što je izazivao neprijatelja, uspevši da ga oslabi bez ulaska u bitku.
Sveti Frančesko (1181-1226), siromašan pastir iz Italije, bio je strpljiv. Pozivao je na mir i razmišljanje i smatrao strpljenje velikom vrlinom, uvek povezano s velikom skromnošću duše, koja ja u stanju da se udalji od loših navika i oslobodi gneva i neprosvećenosti.
Isak Njutn (1643-1727), engleski matematičar i fizičar koji je, između ostalog, opisao zakon gravitacije. Smatra se jednim od najvećih umova ikad rođenih, koji je istaživao svaki deo stvarnosti. Smatrao je da otkriće nečeg važnog izrasta iz strpljivog opažanja, a ne od darovitosti.
Gandi (1869-1948), indijski političar, dobitnik Nobelove nagrade za mir, odveo je svoju zemlju u nezavisnost. U javnosti je govorio mnogo, radio je na strpljenju, što je bila polazna tačka njegovih misli.
Politikin zabavnik, broj 3060.
