“Sve se može pronaći. Problem je nalaženja metode za traženje.”

“Na početku sam pogledao oko sebe, ali nisam mogao da nađem automobil o kome sam sanjao. Zato sam odlučio da ga izradim sam.”


Ferdinand Porše (Ferdinand Porsche) je rođen u malom selu sa samo 5.000 stanovnika u oblasti Mafersdorf u Boemiji (današnja Češka republika) u Austrougarskom carstvu. U selu u srcu planina u kom su gotovo svi stanovnici bili stočari, Poršeov otac Anton imao je malu vodoinstalatersku radnju. U njoj je Porše počeo da radi kada je imao petnaest godina. Kažu da je Porše kao mlad bivao ushićen svim oko sebe. Čak se pitao zašto voda teče u rekama ili zašto kiša pada s neba. Kada je bila reč o sitnim pojedinostima, bio je perfekcionista.

Jednog dana, prilikom posete fabrici tepiha u selu, pažnju mu je privukla prva električna sijalica koju je video u životu. Bio je zadivljen time što je fabrika bila osvetljena kao na punoj dnevnoj svetlosti, iako je napolju bila mrkla noć. Odmah je želeo da sazna više o ovoj tajanstvenoj svetlosti. Tako je na tavanu kuće počeo tajno da pravi električna kola, koristeći delove koje je pažljivo, jedan po jedan, skupljao. Posle nekog vremena, vraćajući se kući jedne večeri, Poršeov otac Anton bio je iznenađen zaslepljujućim svetlom koje je dopiralo iz njegove kuće. Porše je upravo bio završio konstrukciju sopstvenog električnog generatora i instalirao je električno osvetljenje u celoj kući.

Sa osamnaest godina dobija posao kod Bele Egera, proizvođača električnih aparata iz Beča, istovremeno studirajući fiziku na lokalnom univerzitetu. Prilikom posete Industrijskom muzeju u Beču, Poršeu je pažnju privukao jedan eksponat u koji je gledao i ostao nepomičan skoro do zatvaranja muzeja. Navedeni eksponat bio je jedan automobil, na čijem natpisu je stajalo da ih je napravio Zigfrid Markus 1875. Sam Porše bio je rođen 1875. godine i ta činjenica ostavila je veliki utisak na njega. Motor koji je Markus ugradio u kola bio je suviše mali, tako da kola nisu mogla da se kreću. Porše je tada shvatio da neko mora da napravi motor koji je dovoljno jak da pokrene automobil.

Godine 1878. Porše počinje da radi za kompaniju „Jacob Lohner & Co.“ Za samo dva meseca napravio je električno vozilo sa nazivom Lohner-Porše koje je kasnije bilo prikazano na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine i osvojilo Veliku nagradu.

Lohner-Porše (1900 god.)

Ipak, Poršeovi talenat, sručnost i znanje uskoro su se pretvorili u prepreku za njegovu kompaniju. Neprestano je ispitivao i najmanje nedostatke svojih kola pokušavajući da ih ukloni. Ovo je zahtevalo velike troškove za istraživanje i razvoj, te je pokušao da pronađe veću kompaniju u kojoj bi radio. Tako se 1905. godine zaposlio u kompaniju Austro-Dajmler, gde je 1909. godine završio novu verziju automobila.

Porše je bio ubeđen da je razvoj automobila koji bi mogao da pobedi na teškim auto-trkama osnova za stvaranje automobila visokih performansi.

Godine 1916. Porše je postavljen za upravnog direktora kompanije Austro-Dajmler, a takođe je dobio počasni doktorat „Doctor Honoris Causa“ Tehnološkog univerziteta u Beču, čija je predavanja pohađao. Poršeov san oduvek je bio razvijanje veoma lakog, ali snažnog automobilskog motora koji bi poslužio za konstruisanje kompaktnih kola za narod. Međutim, kompanija Austro-Dajmler je bila usredsređena na proizvodnju velikih automobila visoke klase. Tako je došlo do razlaza. Tada je Porše dobio ponudu kompanije „Daimler Motoren Gesselschaft“, koju je prihvatio.

U njoj je unapredio mercedes 1924. godine, dodajući mu dvolitarski četvorocilindrični motor i učestvujući sa novim kolima na reliju Targa Forio na Siciliji, gde pobeđuje konkurenciju Alfa Romea i Fijata. Posle toga se usredsredio na konstruisanje velikih sportskih sedana i počevši od 1927. godine rođeni su Mercedes S, SS, SSK i pojavila se takozvana S serija. Osim pomenutih aktivnosti, Porše je nastavio da se bavi projektom koji je bio njegov san: pravljenje kompaktnih kola sa motorom od 1000 cc. Smatrao je da će kola sa malom potrošnjom goriva, dakle jeftinija za vožnju, biti dobro primljena od strane potrošača u budućnosti. Međutim, nije naišao na pozitivnu reakciju svoje kompanije „Daimler-Benz“ (Dajmler se spojio sa Bencom dajući grupaciju Dajmler-Benc), te je 1930. godine osnovao svoju kompaniju „Dr.Ing. h.c. F. Porsche GmbH, Konstruktionen und Beratunge fur Motoren und Fahrzeugbau“.

Porsche 356 (1953 god.)

Adolf Hitler postaje kancelar Nemačke 1933. godine i ubrzo nakon toga Porše je bio pozvan u firerovu kancelariju gde se sastao sa Hitlerom. Hitler je rekao Poršeu da hoće da napravi jeftin i otporan kompaktan auto za nemački narod: folcavgen (volkswagen). Porše je u ovom projektu video mogućnost za ostvarenje svog životnog sna i prihvatio ga je. Poršeov plan je podrazumevao kola sa motorom od 1250 cc i potrošnjom od osam litara benzina na sto kilometara, koja dostižu brzinu od sto kilometara na sat.

Porše je naglasio činjenicu da njegov koncept automobila za narod nipošto neće biti lošijeg kvaliteta u odnosu na skupa kola koja se već nalaze na tržištu i da će to biti izuzetno dragocen putnički automobil.

VW 38 (1938 god.)

Predajom Japana i Nemačke 1945. godine okončan je Drugi svetski rat. Porše, koji je radio sa Hitlerom, bio je osumnjičen za saradnju sa nacistima i podvrgnut surovom ispitivanju pobedničkih zemalja, Sjedinjenih Država i Francuske. Crteži vozila bili su konfiskovani i ratni pobednici su preuzeli postrojenje. Ispitivanja koja su sproveli Britanci i Amerikanci pokazala su da on nikada nije bio član Nacističke partije i nikad nije nosio nacističku uniformu i oslobođen je optužbi. Međutim, francuske metode su bile malo grublje i Poršea su uhapsili francuski agenti. Postoji teorija po kojoj se prozvođač francuskih automobila marke „Pežo“, koji je učestvovao u konstrukciji Folcvagenovih automobila za vreme nacističke okupacije Francuske, bojao da će biti uhapšen zbog saradnje sa neprijateljem, tako da je lažno optužio Poršea da ga je primorao da sarađuje sa nacistima. Ne zna se pouzdano šta je istina, ali 1946. godine 70-o godišnji Porše je bio zatvoren u hladnu ćeliju u Dižonu, u južnoj Francuskoj. Sledeće godine Poršeov sin Feri platio je kauciju od milion franaka francuskoj vladi za puštanje Poršea iz zatvora. Nakon toga, Porševo zdravlje je vidno bilo oslabljeno.

Jedan događaj duboko je dirnuo starog Poršea 3. septembra 1950. godine. Povodom njegovog 75. rođendana, ljubitelji Poršeovih kola iz cele Evrope okupili su se ispred usamljenog zamka u Štutgartu da mu požele srećan rođendan. Vozači Poršeovih automobila pale svetla u znak pozdrava prilikom mimoilaženja i smatra se da ovaj optički pozdrav potiče sa proslave Poršeovog rođendana.

Porsche Panamera (2009. god.)

Ferdinand Porše preminuo je 30. januara 1951., okružen svojim najbližima.

Izvor: 100 ličnosti – ljudi koji su promenili svet, br.32.