Život je kratak. Potrebna je velika brzina da

bi čovek postigao ono što želi u kratkom

životnom veku koji mu je dat.

Soićiro Honda

Soićiro Honda je rođen 1906. godine u jednom malom selu u prefekturi Šizuoka. U tom periodu Japan je bio nerazvijen i jedini strojevi koji su se mogli videti u malim, zabačenim japanskim gradovima bile su sprave koje su ljudi koristili za rad. Jednog dana, jedan od automobila, koji se ponekad mogao videti u Tokiju, zaputio se u seoce u kom je živeo Honda. Soićiro je istrčao na ulicu i hitro potrčao za autom. U jednom trenutku automobil se zaustavio, a iz auspuha je potekla nekakva crna tečnost koja je imala poseban, neopisiv miris. Soićiro se sagnuo do tla da pomiriše iscurelo gorivo i uvukao taj miris duboko u pluća… Bio je to presudan susret u životu desetogodišnjeg dečaka, koji će kasnije dati svoje ime kompaniji Honda, čuvenom proizvođaču automobila i motocikala.

Soićirov otac bio je kovač, a majka Mika bila je tkalja. Novcem koji su zarađivali tim poslovima njegovi roditelji obezbeđivali su potrebe njihovog skromnog domaćinstva. Soićiro je skupljao svakakve improvizovane metalne igračke, pomogao je roditeljima u kućnim poslovima, a ocu je pomogao u kovačnici pumpajući kovačke ručne mehove. On je bio oduševljeni dečak koji se nikad nije umarao od stvari koje voleo ili smatrao zanimljivim. Uvek je voleo automobile i pokušao je da nađe posao u toj branši. Sa petnaest godina otišao je u Tokio gde je počeo da radi i obučava se u firmi Art šokai. Međutim, u toku perioda „obuke“ davali su mu da obavlja samo najprostije poslove u domaćinstvu vlasnika – nije imao prilike da radi neposredno sa automobilima.

Prvu priliku koja mu se ukazala, maksimalno je iskoristio. Jednog dana snežni prekrivač prekrio je Tokio, pa je došlo do kvarova na velikom broju automobila. Uspešno je popravio jedan automobil, te će Soićiro početi da unapređuje svoje mehaničarske sposobnosti. Posle sedmogodišnjeg šegrtovanja u radionici Art šokai, Soićiro otvara svoju ispostavu u gradu Hamamacu, blizu sela u kom je rođen. Tu je registrovao jedan patent, izradivši felne od metala, koje su se do tada izrađivale od drveta. To mu je donelo veliku zaradu i lokalnu slavu. Godine 1939. Honda osniva kompaniju Tokai Seiki Đukogjo, u kojoj je pokazao izvanrednu darovitost za kreiranje novih komponenti i pribora potrebnog za proizvodnju opreme. Međutim, u ratnom periodu koji je nastupio, njegova kompanija je preorijentisala delatnost, pa je proizvodila, recimo, delove za ratni avion zero.

Godine 1946., Honda osniva „Honda Giđucu Kenkjuđo“ (Istraživački institut Honda). U tom periodu, Soićiru je na um pala ideja da jedan stari motor montira na bicikl. I tako je konstruisao motocikl i dao ga svojoj ženi na upotrebu. Posle nekog vremena bio je zatrpan porudžbinama iz cele zemlje za ovo prevozno sredstvo, koje je nazvao „batabata“, što je onomatopeja zvuka njegovog motora.

Honda „Bata-Bata“, 1946.

Soićirova narav bila je takva da se izuzetno nervirao ako svoje ideje ne bi mogao odmah da sprovede. Okupio je svoje zaposlene i izložio im svoj plan o izradi originalnog motocikla, koji bi bio na nivou evropskih standarda. Na taj način je želeo da povrati samopouzdanje klonulom japanskom narodu. Jedan od zaposlenih rekao mu je da to nije moguće, čime je razbesneo Hondu, koji je odgovorio da niko ne može da zna da li je nešto nemoguće dok to ne proba. Rekao je da nema ničeg ružnijeg nego kad neko odustaje pre nego što je uopšte pokušao, i da treba odmah da počnu sa sprovođenjem njegovog plana, da bi videli kako će stvari da krenu. Soićiro je svojim radnicima kazao da će Honda osvojiti svet, i da će bez ikakve sumnje postati čuveni u roku od deset godina. Uvek je govorio da Honda mora da zauzme prvo mesto u Japanu, pre nego što postane svetski lider. Motocikl je bio dovršen 1949., a 1951 je urađena poboljšana verzija. Model je nazvan „Dream“ („San“), zbog toga što je Honda, na taj način, ostvario svoj san.

http://www.caldas.com.br/30anos/1951_Dream_Type-D.jpg

S obzirom da je imao nameru da postane svetski lider, Honda je poslao dvojicu svojih takmičara na prvu međunarodnu motociklističu trku, organizovanu 1953. godine u Sao Paolu. Jedan takmičar je završio trku na 13.-om od ukupno 25 mesta. Japanski takmičari bili su znatno slabiji od svojih američkih i evropskih rivala. Honda je tako odlučio da se pojavi na trci TT na ostrvu Man sledeće godine i tamo pobedi. Međutim, Honda se zaprepastio kada je video koliko su jači njegovi konkurenti. Pomislio je da je postupio brzopleto kada je rekao da će sledeće godine učestvovati na toj trci i pobediti. Ali, odmah se suprotstavio tom kajanju, digao glavu i postao onaj stari Honda, koji mrzi da gubi.

Šest godina posle najave učešća u trci, Soićiro je učestvovao u trci TT na ostrvu Man i zauzeo 6. mesto u klasi od 125 kubika. Dve godine kasnije, motocikli kompanije Honda dominirali su klasama 125 i 250 cc, zauzevši prvih pet mesta, čime su obezbidili ubedljivu pobedu kakvu niko nije očekivao. To je bilo „istočno čudo“.

Imajući u vidu porast materijalnog bogatstva Japanaca, Soićiro je istakao želju da proizvodi automobile koji moraju biti udobniji i jeftiniji od svoje konkurencije. Godine 1966. Honda je najavio proizvodnju automobila N360. Taj automobil nije bio sličan nijednom ranijem autu; to je bio sportski auto, iako je primao četiri putnika.

Honda S360, http://thisoldhonda.org/pictures/s360.jpg

Samo godinu dana kasnije pošto je počeo da pravi automobile, Honda je najavio svoje učešće u takmičenju Formule 1. U septembru te godine, u Meksiku, osvojio je prvo mesto. On je stalno iznenađivao svet takvim uspesima. Nije dozvoljavao da ga ograničavaju konvencionalno prosuđivanje ili stroga načela tog vremena. On je bio čovek obdaren snagom da veruje u sopstvene snove, što mu je pomogalo da ostane nepokolebljiv.

Airton Sena i Soićiro Honda

http://grandprixinsider.files.wordpress.com/2008/11/senna-soichiro-honda.jpg

Airton Sena bio je vozač Formule 1 u timu Meklaren-Honda. Soićiro ga je smatrao jednim od najvećih vozača na trkama svih vremena. Soićiro je preminuo u 84. godini, 1991. godine, pred trku Formule 1 u Mađarskoj, gde je Sena nosio crni flor u znak žalosti za njim. Tokom trke njegov motor nije bio u najboljem stanju, ali Sena je ipak pobedio, posvetivši tu pobedu Soićiru Hondi.

Izvor: 100 ličnosti, Ljudi koji su promenili svet, br.51.