Henri Ford (1863-1947)

Henri Ford (Henry Ford) je rođen 1863. kao sin bogatog farmera iz Dirborna u Mičigenu. Dok je bio mlad, nije voleo da uči u školi, ali je voleo eksere i šrafcigere i sve svoje slobodno vreme provodio je praveći ili popravljajući nešto. Kada je napunio 17 godina, zaposlio se kao mehaničar u Edisonovoj kompaniji za rasvetu i ubrzo je postao vodeći inženjer. Predan poslu, inženjer bi uvek ostajao u radionici i posle smene radeći na motoru za benzin.

Jednog dana u avgustu 1896. Ford je za jednim večernjim sastankom kompanije objasnio kako radi njegova mašina. Edison je bio impresioniran i rekao je: „Mislim da tvoja mašina ima izuzetan potencijal. Molim te da nastaviš svoje istraživanje.“ Posle toga, Ford je proveo više vremena na razvoju te mašine i 1903. godine je osnovao svoju kompaniju „Ford Motor“. Proizvodio je kola koja su ranije sebi mogli da priušte samo bogataši, a sada su bila dostupna široj javnosti. Ford je koristio prenosni sistem pomoću kaiševa za masovnu proizvodnju koju je Edison već koristio za mineralnu koncentraciju. To je smanjilo troškove proizvodnje i Fordov Model – T je postao hit širom sveta.

FORDOV MODEL T

adresa slike: http://www.autolife.umd.umich.edu/Design/Gartman/D_Casestudy/PO3015a_Henry-Ford.gif


„Ja sam bio siguran da ću postići određene rezultate. Oni su uvek logična posledica truda i rada. Ali je velika stvar to što sam imao takvu ženu koja je u moj uspeh verovala više nego ja sam. Ona je oduvek bila takva.“


Fordova filozofija

Henri Ford je izgradio specifičnu poslovnu i životnu filozofiju koje se dosledno pridržavao i bez koje, sasvim sigurno, ne bi postigao tako veliki uspeh. „Gotovo sve ove varijante su isplanirane unapred. Tako sam oduvek radio. Skicirao bih plan i razradio svaki njegov detalj pre nego što bih počeo sa konstruisanjem. Jer će čovek u suprotnom slučaju gubiti mnogo vremena u improvizacijama tokom rada, a dovršen proizvod neće biti koherentan. Isto tako, neće biti ni usklađen. Mnogi izumitelji su doživeli neuspeh zato što nisu napravili razliku između planiranja i eksperimentisanja.“


Evo nekih principa:

1. Odsustvo straha od budućnosti i strahopoštovanja prošlosti. Onaj ko se boji budućnosti, i plaši se neuspeha, ograničava svoje aktivnosti. Neuspeh predstavlja samo priliku da se nešto ponovo započne mudrije. Nema ničeg sramotnog u tome da neko ne uspe ako se pošteno trudio; veća je sramota plašiti se neuspeha. Prethodno iskustvo je korisno samo ako nagoveštava metode i sredstva za napredovanje;

2. Ignorisanje konkurencije. Ko god je superioran u nekom poslu, on to mora i da radi;

3. Davanje prednosti usluzi, a ne profitu. Bez profita, posao ne može da se širi. Nema ničeg lošeg, samo po sebi gledano, u ostvarivanju profita. Dobro rukovođen poslovni poduhvat mora da donese profit, ali taj profit mora i neizostavno će uslediti kao nagrada za dobru uslugu. Profit ne može biti osnova – to mora biti rezultat usluge;

4. Proizvodnja ne znači kupovinu po niskoj ceni i prodaju po visokoj ceni. To je proces kupovine materijala po razumnoj ceni i, uz minimalne dodatne troškove, preobražaj tih materijala u potrošački proizvod i ponudu kupcima. Kockanje, špekulisanje i nametljivo trgovanje mogu samo da ometaju ovaj napredak.


Možda bi se moglo pretpostaviti da je svrha rada ljudi poput njega jedino sticanje velike količine novca prevarom potrošača. Iznenade se oni kada otkriju da to nije tako. Ford smatra da je „pohlepa za novcem najpouzdaniji način da ostanete kratkih rukava, ali kada služite usluge radi – iz zadovoljstva što radite ono što smatrate ispravnim – onda vam novac u velikim količinama stiže sam od sebe.“ „U procesu proizvodnje želim da podelim maksimalnu platu – to jest, maksimalnu kupovnu moć.“

Poznato je njegovo veliko prijateljstvo sa Tomasom Edisonom, kojeg je opisao kao svog najboljeg prijatelja, te kao „najboljeg naučnika i najgoreg industrijalca na svetu“. Godine 1929. Ford je u čast Edisona otvorio muzej u restauriranom Edisonovom Menlo Park Institutu. Edisonov opis Forda bio je: „Nema reči kojima bih izrazio svoju zahvalnost Henriju Fordu. Kada bih mogao da ih izrazim, rekao bih da bi najbolje, najveće i najbogatije značenje bilo ovo: on je moj najbolji prijatelj“. Ono što je spajalo ova dva čoveka jeste privrženost vlastitim vizijama, kao i snažna opredeljenost da svoje ideje primene u praksi. „Ideje su same po sebi neverovatne vredne, ali ideja je ipak samo ideja. Gotovo svako od nas može da smisli i osmisli neku ideju. Ali ono što joj daje pravu dimenziju, težinu i značaj jeste njeno sprovođenje u delo, sposobnost da se razvije u praktičan proizvod.“ (Ford)


„Tako stoje stvari sa „mudrim“ ljudima – oni su toliko mudri i praktični da uvek do detalja znaju zašto nešto ne može da se uradi; oni uvek poznaju ograničenja.“