“When I let go of what I am, I become what I might be.” ~Lao Tzu

Kada imamo neprijatne životne situacije ili možda čitave životne periode, karakterističan način ponašanja je negativna reaktivnost, u vidu ljutnje, ozlojeđenosti, mržnje, zavisti i tako dalje. Iako se na prvi pogled čini da su takve reakcije, iako štetne po nas, jedino logične, hajde da postavimo stvari malo drugačije. Po mom mišljenju, postoji bolja opcija od krutog odbacivanja i stvaranja otpora u umu. Odgovor koji bi bio celishodniji u datoj situaciji, zahteva od vas da postavite određenu distancu između stimulusa (samog događaja) i vaše negativne reakcije. Što više prostora  postavite između ove dve pojave, u većoj meri ćete sačuvati unutrašnji mir i omogućiti sebi dalji razvoj. S druge strane, negativne reakcije, dugoročno posmatrano, odvode nas u ponor.

Naime, problem je u našem umu koji permanentno sve pojave i događaje kategorizuje tako što im lepi razne etikete, koje se mogu svesti na dve osnovne vrste: 1) ovo mi se sviđa i  2) ovo mi se ne sviđa. Za one stvari koje nam se ne sviđaju, u sebi pravimo otpor, negativnu reakciju, što u kontekstu nekog problema čini da se on dodatno uvećava, umesto smanjuje, što nam je u početku bila namera. Kada se upletete u to kolo, tada shvatate da nemate kontrolu, ne samo nad događajima, te vidite sebe kao žrtvu okolnosti, nego ni nad samim sobom. Ubrzo posle toga, postajete žrtva i sopstvenih misli.

Ono što u ovom blogu sugerišem jeste posmatranje ka unutra. Ukoliko imamo problem sa drugim ljudima (nezavisno od toga o kakvoj vrsti problema je reč), unutrašnji način posmatranja problema kaže da nam problemi vraćaju deo nas koji ne volimo. Ukoliko imate spoljašnju negativnu situaciju, to je refleksija konflikta u vašem sopstvenom umu. Sve dok budete nastavljali da odgovor ili rešenje datog problema tražite izvan sebe, nećete nikada rešiti spoljašnju situaciju. Međutim, kada jednom počnete problem da posmatrate unutar sebe, postaće lakše da se navedena situacija reši.

Sledeći saveti vam mogu biti od koristi:

1. Stvorite mesto u umu u kojem se unutrašnje rešavanje problema čini mogućim. Moramo da imamo prostor u umu u koji ćemo smestiti rešenje.
2. Znati na koji način primarno i najčešće reagujete na negativne okolnosti, neverovatno je važna informacija koju možete imati na raspolaganju. Budite iskreni prema sebi i posmatrajte svoju reakciju pažljivo. Ako vašu reakciju posmatrate jednostavno kao informaciju ili podatak, tako što joj nećete dodeliti lični značaj, tada ćete imati mnogo bolju poziciju koja će vam omogućiti da shvatite da vi niste ta reakcija, nego njen posmatrač.
3. Zapažanje negativne reakcije iz ugla negativnog posmatrača, dalje vas vodi u pripremanje nove buduće reakcije, daleko pre nego što će se ključni događaji (stimulusi) koji će je izazvati desiti.
4. Lakše je imati razumevanje i saosećanje za druge, ako znate da je svako zbrkan svojom realnošću i da, ma koliko imali utisak o sebi da smo „važni“, mi smo sporedni igrači u životima drugih. To dodatno umanjuje problem. Svako je u sopstvenom životu glavni glumac. Ostale uloge koje dajemo drugima, sporedne su.
5. Ne možete uvek predvideti put kojim vas život vodi, ali možete kontrolisati svoj sopstveni hod. Vaš hod ne može biti idealan, ali ono što možemo, to je da popravljamo kvalitet otisaka svojih stopa.

Vidite, kada kažete „Doviđenja“ uverenju koje vaš problem čini mogućim, zapravo ste rekli doviđenja problemu, zbog toga što mu ne dajete više gorivo za održavanje: kada mali plamen poklopite čašom, plamen će se ugasisti jer nema više kiseonika za sagorevanje. Tim putem, „Doviđenja“ ste rekli i jednom nefunkcionalnom delu sebe, odnosno onom delu koji je izgubio vezu sa realnošću i koji vas više ne služi. Naravno, niko od nas nije savršen, ali ličnim usavršavanjem i promenama na unutrašnjem planu, imaćete koristi i vi i vaše okruženje: u najmanju ruku, svi će se osećati bolje.

Dobra vremena, dani obasjani suncem, dobrim raspoloženjem i radošću – lako je biti zahvalan za takve životne trenutke. Ali, šta je sa poteškoćama, šta je sa strahovima i patnjom? Izgleda apsurdno da budemo blagonakloni prema njima. Međutim moj savet je da u vaša razmišljanja ubacite i ovu stavku: „Loše“ okolnosti nam pomažu da budemo funkcionalniji i imamo kvalitetniji život. Ali, samo ako imamo pravilan odnos prema tome. Zbog toga je važno promeniti percepciju koja je toliko uobičajena: pogledajte većinu oko sebe i sami zaključiti da li je ona od neke koristi. Sledeći put kada se osetite obeshrabrenim/om zbog određenih životnih okolnosti, setite se uloge koju one imaju u našem životu u stvaranju fenomenalnih novih mogućnosti. Prisetite se da u najtamnijoj noći najbolje možemo da vidimo Mesec i zvezde. Zato, budite im zahvalni. I to će vam se višestruko vratiti.